„Predstava 'Crna knjiga' nastala je u pokušaju propitivanja dogme da naša budućnost mora izgledati jednako kao što izgleda naša sadašnjost. To propitivanje ne izvire iz pukih želja ili fantazija o utopijama… Ono proizlazi iz činjenice da budućnost ne može i neće izgledati jednako kao sadašnjost…“ - tako ishodište spomenute predstave obrazlažu autori – Nataša Mihoci i Borut Šeparović.
Naravno da postoje i takve kreativne faze, to su specijalna, čudna stanja i ne dešavaju se baš često. Ipak mislim da je najvažnije imati kontinuitet i radne navike kad je stvaranje pesama u pitanju, a ja to još uvek nisam usavršio.
Grupa Placebo kreće u listopadu na svjetsku turneju kojom će proslaviti 20. obljetnicu izlaska njihovog platinastog debi albuma “Placebo”. Jedini nastup u našoj regiji bend će održati u zagrebačkom dvorani “Dražen Petrović”, popularnoj “Ciboni”, u četvrtak, 10. studenog.
Ako sam ja samo to, misli Rikardo Reiš, pročitavši navedene stihove, ko to sad misli ono što ja mislim, ili mislim da mislim na mestu gde se odvija moje razmišljanje, ko to oseća ono što ja osećam, ili osećam da osećam na mestu gde se moja osećanja javljaju, ko se služi mnome da bi osećao i mislio, i od onih bezbroj osoba koje u meni žive, koja sam ja, ko sam, Kem, koje su to misli i osećanja moji u tolikoj meri da ih ne mogu podeliti ni sa kim drugim, šta sam to ja a što drugi nisu, što nisu bili ili neće biti.
Decenijama je skrivana tajna o tome kako je najvrednije kulturno blago Britanije čuvano od nacista. Četiri godine su brda planine Manod, u dubinama severnog Velsa, pohranjivala gotovo 2.000 najvećih svetskih umetničkih dela.
Francuski umjetnik Emile Galle jedan je od najistaknutijih slikara na staklu svog vremena. Smatra se jednim od pokretača novog stila u umjetnosti, u Francuskoj nazvanog Art Nouveau.
Džejn Ostin (1775-1817), kćerka parohijskog sveštenika iz Stiventona, za svoj rodni grad ostala je vezana čitavog života, nikada ne stavši na ludi kamen. Postala je poznata i voljena engleska književnica, a počela je da piše od rane mladosti kako bi zabavila svoju porodicu, čiji su članovi uživali da čitaju naglas jedni drugima.
„To je nešto što nikad neću zaboraviti“, kaže Joan Punyet Miro dok stoji na pragu studija na Majorki, u kojem je njegov djed, priznati španjolski umjetnik Joan Miro, radio od kasnih '50-ih, pa skoro do smrti 1983. „Bio je 20. aprila 1978. godine - 85. rođendan mog djeda. Imao sam 10 godina. On je pljesnuo rukama i rekao: „Joan, danas ćemo prošetati do mog studija“.
