Može da se raspravlja kako treba prosuđivati o lepoti. U nekim prilikama lepim smatramo ono čemu bi u drugom slučaju nedostajalo lepote. “Dobro” i “bolje” na području lepote nije lako razlikovati, jer je sasvim moguće napraviti dva potpuno različita lika (jedan na primer, krupniji, a drugi vitkiji) a da pri tom ne budemo u stanju da prosudimo koji se odlikuje većom lepotom. Ne znam šta je lepota iako je nalazim u mnogo čemu.
Dokazano je, govorio je Panglos, da ništa ne može biti drukčije nego što je. Jer, budući da je sve stvoreno sa izvesnom svrhom, sve mora neminovno imati najbolju svrhu. Imajte na umu da su nosevi stvoreni da nose naočare, i zato mi imamo naočare. Noge su nam očevidno date da nose čakšire, i mi imamo čakšire.
Muzej književnosti i pozorišne umjetnosti Bosne i Hercegovine slavi 55 godina rada u godini kada se obilježava i pedeset peta godišnjica dodjele Nobelove nagrade Ivi Andriću. Valja znati da se originalni rukopis romana Ive Andrića Na Drini ćuprija nalazi u vlasništvu Muzeja - i to, kako naš arhiv pokazuje, da je vlasništvo Muzeja postao zbog piščeve izričite želje da ga pokloni Muzeju u Sarajevu.
Samo čovek koji je gladovao može pravilno da oceni vrednost hrane. Jedino mornari i stanovnici pustinja znaju pravu vrednost sveže vode. A samo dete, sa detinjom maštom, može da shvati vrednost stvari koje su mu dugo bile uskraćivane. Čovjek plaća po gvozdenoj skali - za svaku snagu istom takvom slabošću, za svaku visinu odgovarajućom nizinom, za svaki uobraženi božanski trenutak istim tolikim vremenom u sluzi gmizavca.
„Hamilton”, mega uzbudljivi biografski mjuzikl o Aleksandru Hamiltonu i očevima američke nacije, naišao je na izvanredne pohvale kao nijedan mjuzikl do sada. Dobio je 16 nominacija za nagradu Toni, najviše u istoriji Brodveja. Osvojio je Pulicerovu nagradu i Gremi. U svojoj recenziji, Ben Brentli piše: „ Da, zaista jeste toliko dobar.“
Perl S. Bak je jedna od prvih žena koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost. Njen život u Kini kao američkog državljanina podstakao je njen književni i lični angažman u cilju poboljšanja odnosa između Amerikanaca i Azijata.
Kao i svaki stvaralac, Fjodor Mihajlovič Dostojevski (1821-1881) imao je dileme o svom radu, neretko je odbacivao ili spaljivao već napisane stranice rukopisa, ali ni u jednom trenutku nije izgubio veru u svoj rad, niti samosvest o vrednosti onoga što piše.
