"Čekaj me, i ja ću sigurno doći" je po mišljenju mnogih najlepša ljubavna pesma na svetu ikada napisana. Napisao ju je ruski pisac Konstantin Simonov, a zbog uslova u kojim je nastala ušla je u antologiju.
Postoje najmanje dve zablude: “Lili Marlen” nije koračnica i iza nje nije stajala propaganda Trećeg rajha, već su je nemački vojnici sasvim spontano zavoleli.
Knjiga godine, prema izboru Tačno.net je ”Radnici i seljaci” Viktora Ivančića – revolucionarno štivo koje je do kraja otkrilo mehanizme poretka. To je i naša preporuka za čitanje.
,,Hoću da budem pesnik i radim na tome da budem vidovit. Stvar je u tome da do nepoznatog treba dopreti rastrojstvom svih čula. Patnje su ogromne, ali treba biti jak, treba biti rođeni pesnik. A ja sam shvatio da sam pesnik.'' Artur Rembo
I danas niko sa potpunom sigurnošću ne može da kaže kako je preminuo slavni pisac. Edgar Alan Po je poslednji put viđen u javnosti 3. oktobra 1849. godine u veoma lošem stanju.
Glazbenica i pjesnikinja Patricia Lee Smith rođena je 1946. godine u Chicagu. Bila je najstarije od četvoro djece Beverly Smith, bivše jazz pjevačice i konobarice i mehaničara Grant Smitha.
U uzvišenim pejzažima nemačkog umetnika Davida Kaspara Fridriha (1774–1840) ljudska sudbina se razmatra kao hladna pustoš i uznemirujuća tišina. Njegove slike iz zrelog doba tako su radikalno odbacivale narativno istorijsko slikarstvo da su za njegovog života privukle slabu pažnju, iako je imao malu grupicu obožavalaca koji su ih kupovali. Dok se Tarner usredsredio na beznačajnost života i ljudskih napora suočenih sa svemogućim kosmosom, Fridriha zaokuplja prelaz od fizičkog zemaljskog oblika u duhovno biće koje pripada večnosti. Njegovi pejzaži su panteistički, što je specifično nemački pristup svetu, a detaljno razrađenim realističkim prizorima pripisuje metafizička svojstva koja im daju auru božanskog pristupa.
Danas me ugnjetavate, danas ste me izviždali. Ali budućnost je mutna jugovina: što je bilo led, postaje talas! Što je izgledalo postojano, biće satrveno. Jedna grmljavina, jedan tresak – svršeno je. Bliži se čas kada će jedan grč srušiti vaše ugnjetavanje, kada će rika biti odgovor vašem zviždanju.
Nakon 55 godina, Ernest Hemingvej se ponovo vratio na Kubu - mesto u kom je proveo više od trideset godina. Ovaj američki pisac, koji je obeležio svetsku književnost, i znatno uticao na brojne generacije drugih pisaca i novinara, sada se pojavljuje u ulozi protagoniste u filmu „Papa“. Ovo je prvi film snimljen na Kubi nakon više od pedeset godina ekonomske blokade od strane Sjedinjenih Američkih Država, usmerene ka uništenju kubanske ekonomije.
