Nisam bio takva neznalica kako je on zamišljao. Mnogo toga sam naučio u porodici, još od detinjstva, sve moguće besplatne nauke prenete s generacije predaka iz Abrucija. Ali je teško bilo primeniti to znanje.
Ali ako ne možemo da predvidimo ono što će biti, imamo bar pravo da zamišljamo ono što želimo da bude. 1948. i 1976. godine Ujedinjene nacije su objavile dugačke liste ljudskih prava; ali ogromna većina čovečanstva, jedino ima pravo da gleda, sluša i ćuti. Šta ako počnemo da vežbamo nikad proklamovano pravo da sanjamo?
Holivud nije jedina uspešna filmska industrija u svetu, pogotovu uz afričke filmove koji postaju sve uspešniji svake godine. Nakon pregršt nagrada dobijenih od međunarodnih filmskih festivala, afrički filmovi su konačno stekli priznanje kakvo zaslužuju. Obazirući se na ocenjivanja, međunarodni uspeh i popularnost filmskih zvezda, Marli Ruso nam ovim tesktom ukazuje na listu sačinjenu od 10 afričkih filmova koje morate pogledati.
Mnogi psiholozi terapiju bojama posmatraju sa skepticizmom i ističu da su navodni efekti boja preuveličani. Boje također imaju različito značenje u različitim kulturama. Istraživači su dokazali da je efekat boje na promjenu raspoloženja u mnogim slučajevima samo privremen. Plava soba može prvobitno izazvati smirenost, ali osjećaj nestaje nakon određenog vremena.
Pablo Picasso zasigurno je najplodniji umjetnik 20. stoljeća: priča se da je u jednom razdoblju života znao slikati i po tri platna dnevno. Osim toga, bio je i neobično svestran – služio se svim zamislivim medijima: od olovke, vodene boje, ulja, krede, metala, gipsa i kamena, do predmeta skupljenih iz kanti za smeće.
Eksperimentiranje ih je udaljavalo od bliskih osoba, pa su svoje najdublje strahove, najmračnije misli i fikcije prenosili na papir i stvarali velika književna djela kojima se i danas divimo.
Ne treba da od zaljubljenosti načinite osnovu života. Ona je plemenito osećanje, ali, ipak, samo osećanje. Ni za jedno osećanje ne možemo da tvrdimo da će večno trajati.
Za razliku od Srbije, gde reč „cirkus“ već odavno asocira isključivo na domaću političku scenu, a poslednji preostali pravi cirkus je pred gašenjem, u svetu je razvijen umetnički i poslovni koncept, koji uz tehnološku podršku pretvara cirkuske predstave u multimedijalno „čarobnjaštvo“ i obezbeđuje stotine milona dolara godišnjih prihoda. Osim što u svoje redove privlači neka od najčuvenijih imena šou-biznisa, moderni cirkus postaje sve zahtevniji u odabiru kadrova, koji se školuju u prestižnim školama i na fakultetima.
