„Zamislite da ste u zemlji u kojoj niko ne govori vaš jezik, a vi ne govorite njihov. Nemate knjigu sa najčešćim frazama, ali imate običan rečnik. Izgovarate reči, ali sintaksa nije dobra, da ne pominjemo akcentovanje i izgovor. Mislite da dobro komunicirate i da to ima smisla, ali zapravo zbunjujete ljude.“
Dakle, pisci, jednostavno ne vređaju jedni druge na način na koji smo navikli u našim svakodnevnim životima. Vređa se i danas ali, čini se, da se te uvrede ne mogu uporediti sa žestokim uvredama iz prošlih vremena. Razumljivo je, naravno, da pisci mogu izraziti svoja osećanja na upečatljiviji način s obzirom na prirodu njihove profesije. A takođe ima smisla verovati da su stanja onih koji su dopustili sebi da tako izraze mišljenje o drugima, koji se bave istim poslom kao i oni – samo lošije, po njihovom mišljenju – neka od najfrustrirajućih koja znamo. I zato ćemo oprostiti našim dragim piscima njihove ozlojeđenosti. Sledi izbor od trideset žestokih uvreda koje su oni upućivali jedni drugima.
In memoriam: Lazar Stojanović (1944-2017) bio je aktivist protiv ratova i bezumlja, vječni oponent autoritarnosti i totalitarizma, pacifist spreman na rizik, branitelj slobode izražavanja i umjetnik u najširem smislu riječi
Ako želiš crvenu ružu - reče ruža - moraš je stvoriti pesmom po mesečini i obojiti je krvlju iz svoga srca. Moraš prsa nabosti na trn i pevati mi. Cele celcate noći moraš da mi pevaš, a trn ti se mora zabadati u srce, tvoja živa krv mora teći u moje žile da postane mojom.
Austrijski scenarista, reditelj, snimatelj i producent dokumentarnih filmova Nikolaus Geyrhalter već dve decenije analizira mesto modernog čoveka u društvu. Iscrpan je to posao, težak i zahtevan, pa stoga možda i ne čudi što konkretna fizička ljudska manifestacija kroz godine zauzima sve manje mesta u rediteljevim mislima.
Religija iranskih plemena sačuvala je dosta bogatu književnu baštinu, odnosno zaostavštinu u kojoj visoko i važno mjesto zauzima kompleks svetih spisa pod nazivom Avesta
