Činjenica da se Pariz ne nalazi na moru kao što se prikazivalo u njihovim filmovima, nije mnogo smetala glavešinama u Holivudu dvadesetih godina prošlog veka, jer su verovali da je većini američke publike bitnije gde sedi, nego šta gleda. Stoga su u to vreme bisokopske dvorane dostigle epske razmere, postavši palate optočene draguljima, u kojima je više hiljada posetilaca moglo da uživa u raznovrsnoj zabavi i opseda neviđeno luksuzne toalete, a deca su se pitala da li u bioskopu živi Bog.
Iako se elementi opere naslućuju već kroz antičko kazalište misterija, prve tragove koji će voditi oblikovanju opere kao nove glazbeno-scenske vrste nalazimo u crkvenim prikazanjima, misterijima XIV. stoljeća, u kojima su se udruživali riječ i ton.
Pitaju te šta znači tvoja pesma. Zašto ne pitaju drvo jabuke šta znači njen plod – jabuka? Da ume da govori, drvo jabuke bi im, po svoj prilici, odgovorilo: „Zagrizite u jabuku pa ćete videti šta znači!“
Zasnivanje politike na strahu (guzici) je stvarno apsurdno u doba informacija. Kada bi nam ponudili nešto za šta bi se moglo glasati to bi bilo sjajno. Možda bi nas strah malo pomjerio ali kad malo bolje pogledam i nudi nam se (ali to je već mozak), nudi nam se da odemo.
Zar je čudno što je Korto Malteze tako očigledno jedan od njegovih dalekih potomaka, Odisej , mornar koji ide iz pustolovine u pustolovinu... Šeli je tvrdio “da smo svi mi pomalo Grci”, a Prat je tu još direktniji. On kaže: ”Svi smo mi Homerovi potomci...”
Celokupno delo Ežena Delakroa sadrži u sebi začetke novih otkrića koja će pojedini umetnici kasnije iskoristiti. On je prvi primenio divizionizam tonova koji su potom impresionisti doveli do krajnjih granica mogućnosti.
