Što više analiziramo ljude, to nam se razlozi za analizu čine sve manjim. Pre ili kasnije čovek dolazi do one užasne univerzalnosti kojoj je ime ljudska priroda.
"Kad Miki kaže da se boji – tko su junaci Johnnyjevih pjesama?" (2004) dokumentarac je pulske redateljice, autorice, scenaristice i producentice Ines Pletikos
Ima u životu trenutaka koji se nikada ne mogu zaboraviti. Ima i onih koji se kao sićušne igle zabadaju u meso i živce čovjeka, koji se u sjećanje zariju toliko oštro i duboko da ih iz nas vrijeme nikad ne može izbrisati.
Sjetim se pitanja mog sina od 10 godina, da li se bojim vanzemaljaca, na šta sam mu odgovorio da smo mi za sve životinje ustvari vanzemaljci i da je to razlog zašto nas se toliko boje. Sad kada sam se ponovo zapitao razumjeh sam sebe. Otkud mi tu je veliko pitanje? Šta hoćemo? Kuda dalje?
Jednom davno konstruktor Trurl napravio je osmospratnu mašinu koja misli. Kada je zavšio posao, dodao mu je oplatu od bele boje, ukrasio strane ljubičastom bojom, povukao se nekoliko koraka unazad, pažljivo osmotrio svojih ruku delo, i dodao par uvojaka odnosno nekoliko bledonarandžastih tačaka na mestu gde bi se očekivalo čelo. Izuzetno zadovoljan sam sobom, on veselo zazvižduka i postavi mašini uobičajeno pitanje za ovakve prilike: koliko su dva i dva?
Nisu samo Narodno pozorište, Muzej RS, Jazavac ili biblioteka mjesta kulture u Banjoj Luci. Na našu sreću, naš grad ima kulturnih sadržaja i aktivnosti i izvan zvaničnih institucija. Radi se o organizacijama koje su počele “ni iz čega” a postižu dobre rezultate u promociji kulture i umjetnosti.
