Foto: Profimedia
Ezopove basne su danas verovatno popularnije nego Homerovi epovi, ipak o njegovom životu se malo zna. A i ono što je poznato zvuči protivurečno i konfuzno, zbog čega mnogi stručnjaci sumnjaju u njegovo postojanje.
1. Njegov izgled
Antički izvori ga nisu štedeli kada su pokušavali da opišu njegov izgled, jer su tvrdili da je Ezop navodno bio prvljav, debeo, sa velikom glavom i ružnim crtama lica, a uz to i veoma nizak, tamne kože, nem i kako stoji u jednom delu “loša Prometejeva kreacija dok je bio u polusnu”.
Dok Herodot nikada nije spomenuo da je tvorac basni imao bilo koji od deformiteta, zbog čega se veruje da su oni kasnije dodavani kako bi se njegov lik dodatano mistifikovao i da bi se ukazalo na njegovo navodno etiopsko poreklo. Stoga se većina istoričara danas slaže da je percepcija o Ezopu kao ružnom i deformisanom čoveka nastala nakon objavljivanja izmišljenog dela “Ezopova romansa” tokom 1. veka n.e..
2. Nekoliko verzija o tome kako je stekao slobodu
U gotovo svakoj priči o Ezopu spominje se deo prema kojoj je on rob, iako nije poznato u koju od dve moguće grupe je i spadao – dolose ili one koji su rođeni kao takvi ili antropodone ili one koji su bili prisiljeni da to postanu. Jer antički izvori i po ovom pitanju nisu mogli da se slože – naime, Herodot je tvrdio da je pripadao drugoj skupini i da je bio ratni zarobljenik iz Trakije.
Dok su neki drugi pisci navodili da je rođen kao rob i da ga je prvo posedovao filozof Ksantus, a zatim čovek po imenu Iadmon. Koji ga je prema jednoj verziji na kraju i oslobodio zbog izuzetne inteligencije. Prema drugoj verziji, on je sam izdejstvovao svoju slobodu nakon što se pokazao kao sposobniji filozof od svog vlasnika Ksantusa i pritiska članova skupštine sa Samosa na njegovog gospodara.
3. Kako je znao za afričke životinje?
Tvrdnje o Ezopovom poreklu su varirale i menjale se tokom istorije. Vizantolog iz 13. veka po imenu Maksim Planud nakon što je napravio reviziju “Ezopove romanse” je sugerisao da je on zapravo bio Afrikanac iz Etiopije, zbog njegovog imena koje je veoma slično grčkoj reči za “etiopski“.
Ideja da je on zapravo bio Etiopljanin bila je dodatno podržana spominjanjem mnogih afričkih životinja u njegovim basnama, kao što su slonovi, kamile i majmuni. Mnogi su se pitali kako je Ezop znao za ove životinje jer nijedna nije bila autohtona u Grčkoj. Međutim, istoričari ističu da je inspiracija za ove životinje mogla da potekne iz egipatskih i libijskih izvora.
4. Umro je u Delfima
Nakon što je stekao svoju slobodu, Ezop je navodno rešio da luta svetom. U međuvremenu on je stekao reputaciju inteligentnog i sposobnog čoveka koji lako rešava zagonetke i sporove. Stoga, kada ga je put naveo na dvor kralja Kreza, ovaj ga je zamolio da radi za njega kao diplomata. Ezop je to rado prihvatio i uspešno rešavao sve zadatke koji su mu zadati. Sve dok jednog dana Krez nije došao na ideju da ga pošalje u Delfi kako bi njegovim građanim podelio zlato.
Čim je stigao u tamo, Ezop je rešio da sve stanovnike kazni jer su se ponašali bezbožnički i to tako što nikome nije dao poklone koje je poslao kralj. Njima se ovo uopšte nije dopalo, pa su ga uhvatili i bacili sa litice. Istoričari navode da je ovakav scenario bio malo verovatan jer se najverovatnije niko ne bi usprotivio kraljevom diplomati, a još manje za to prošao nekažnjeno.
Umesto toga, oni smatraju da je Ezop najverovatnije nastao kao personifikacija priča, i da kao takav nikada nije ni postojao.