Prava velika umetnost mora biti učitelj vaspitač, borac za napredak čovečanstva.
1. Biti umetnikom u nekulturnoj sredini, raditi i boriti se za umetnost sa mnogim teškoćama, a na prvom mestu sa siromaštinom koja ide ruku pod ruku sa talentima, postalo je pravilo. Ima li meću umetnicima jednoga koji bi mogao zaboraviti nevolje svoje mladosti, bogatstvo svojih želja, a siromaštinu svojih poderanih džepova, one večne atribute koji prate jednog umetnika maltene kroz ceo život? Sa malom razlikom, borba je kod sviju jednaka. Genijalnost se rađa svuda, samo ne u bogataškoj kolevci. Talendi se razvijaju na suncu, u slobodnom zraku, a ne po staklenim baštama.
2. Nezrela razmišljanja, kratkovida posmatranja nestručnih kritičara, regrutovanih iz redova pesnika, naturaju umetnosti i umetnicima sebe i svoja razroka mišljenja. Oni pokazuju u svojim nazovi kritikama potpuno nerazumevanje stvari u kojima bi hteli dati svoje mišljenje ujedno nevešto prikrivajući svoje nepoznavanje umetnosti, neznanje njenih potreba i težnji, upuštajući se, svovjim ocenama, da govore čak i o ličnom kretanju umetnika.
3. Umetnost ne profaniše, ona podiže pali moral, pomaže razvitak socijalnih pitanja i evoluciju naroda, podiže kult u čoveku do najviših granica, vrednosti jedinice i celog plemena u očima naprednih naroda.
4. Umetnost je pomogla religiju davanjem božanstvima organsku formu, predajući joj najlepše proizvode uma čovečijeg.
5. Umetnost je najglavniji vaspitač čoveka i naroda. Kad naš narod nauči gledati i voleti umetnost nje radi, kada je bude razumeo, osećao silnu duševnu potrebu za lepom slikom, oblikom, muzikom, pesmom, on će tu potrebu zadovoljavati, bez obzira na materijalne žrtve; postaće kulturno snažan, a njegov nacionalni ponos nepokolebljiv, puštajući duboko koren u sve slojeve društva.
6. Umetnici moraju biti veliki učitelji ne samo svoga nego sviju naroda, ne samo svoga nego sviju stoleća, plemenitost njihova mora biti bezgranična onako kao što je priroda u bogatstvu i uzvišenosti; njihovi pogledi moraju biti širokih prostranijih granica nego što je njihova paleta i rad koji unose u svoju sliku, od poteza svoje kičice. Ličnost umetnika mora se odvojiti iz sredine običnih ljudi, njihovih navika i života; biti iznad svih, snagom svoga duha vodeći poteze kičice, koja će obuhvatiti svaku i najmanju formu; pronići u dušu najsitnijih, raspoznavati sve nijanse duha čovečijeg i kao filozofski genije lečiti bolove ljudske, širiti uske poglede.
7. Prava velika umetnost mora biti učitelj vaspitač, borac za napredak čovečanstva.
Svi citati preuzeti su iz knjige Nadežda Petrović, Likovne kritike, Umetnika galerija Nadežda Petrović, Čačak, 2009, edicija Ravnoteža, priredio Branko Kukić.
Nadežda Petrović, Gračanica (“Kosovski božuri”), 1913, ulje na kartonu, Narodni muzej, Beograd
NadeždaPetrović, Resnik, 1905, ulje na kartonu, Spomen zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad
Izvor: Avant Art Magazin