Joan Miró – između jave i sna

Joan Miró jedan je od poznatijih predstavnika umetničkog pravca nadrealizam, slikar koji je pored toga bio i grafičar, skulptor i keramičar.

Rođen 1893. godine u Montrou kraj Barselone, predstavlja jedno od najvećih katalonskih imena u istoriji Španije. Miro je stvarao repertoar potpuno novih motiva i znakova koji su predstavljali specifičan likovni jezik inspirisan formama iz stvarnosti. Predstavljao je konkretne stvari, ali ne onako kako ih je video, već kako ih je osećao, ili kako bi voleo da ih osete posmatrači. Na pitanje šta ga inspiriše na crtanje tih karatkerističnih motiva, jednostavno je objašnjavao: ”Nekad jednostavno ne bih imao večeru, objekti koje sam zamišljao samo bi počeli da lete, našli bi se na zidu, a ja bi ih preneo na papir”. Najjednostavnije stvari su ga inspirisale, a proces slikanja objašnjavao je kao reči koje se pretapaju u prelepu poemu. Njegove slike podsećaju na umetničke crtane filmove, pune boja i neverovatnih oblika, koje nikada ne biste povezali sa stvarnim objektima koje je on u njima video. One nas podsećaju na snove, maštu, jasne oblike, nevinost, i detinjast prikaz sveta. Ljude i druga bića kao što su ptice, insekti, koje je jako često prikazivao na platnu, predstavljao je sa puno inventivnosti, neočekivano, i sa puno boja. Uradio monumentalne keramičke zidne slike s prikazima Sunca i Meseca za zgradu UNESCO-a u Parizu. Umro je 1983. godine u Palma de Majorci u Španiji. Danas postoji muzej ”Miro” u Palma de Majorci, posvećen ovom velikanu.

”Bašta”

Poznato Miroovo delo “Bašta” predstavlja odličan primer slikarevih misli koje je uspešno preneo na papir. Miro je slikar koji je često naglašavao da ga nebo, Sunce, Mesec, priroda čine da ostane bez daha. Ovaj put to pokazuje primerom savršene bašte, i beskrajno plavim nebom kao pozadinom cele radnje koja se odvija u bašti. Ovde vidimo insekte tako blizu kao nikada do sada, koji na naki način prave pravo malo životinjsko carstvo. Vidimo leptire, crviće, ptice, puno cveća, i zvezda na nebu. Ovaj sjani kolorit podseća nas na kolaže koje smo pravili kada smo bili mali. Jasni oblici i forma, zaštitini su znaci ovog nadrealiste, koji je i na ovaj slici uspeo da nam predoči nešto t ako svakodnevno kao što je bašta, na neverovano šarolik, maštovit, i Miroov način.

Miroove slike svako može da doživi na svoj način, pa nije ni čudo što ne postoji objašnjenje za brojne njegove slike. Zato je najbolje da ostale radove koje predlažemo pogledate sami, i sami osetite Miroa i ono što je želeo da prikaže na slikama ”Izlazak sunca”, ”Čas skijanja”, ”Kompozicija” ili možda njegovu skulpturu ”Žena i ptica”, koja je u Barseloni.

Nikola Trajković/ wannabe

Impulsportal