 pogođeni naletima tuge, bola i samo-mržnje. Među njima je bio i Petar Iljič Čajkovski, ruski kompozitor, čije su slavne simfonije dotakle milione ljude iz celog sveta u poslednjih vek i po.){kind=link}
Odnos između kreativnosti i depresije podrazumeva dugačku istoriju, s obzirom na to da su oni koji su označeni kao geniji bili (i nastavljaju da budu) pogođeni naletima tuge, bola i samo-mržnje. Među njima je bio i Petar Iljič Čajkovski, ruski kompozitor, čije su slavne simfonije dotakle milione ljude iz celog sveta u poslednjih vek i po.
Njegova pisma su sada predstavljena u novoj knjizi „Život i pisma Petra Iljiča Čajkovskog“ koju je priredila Roza Njumarč.
Mnoge Čajkovskove beleške označavaju njegovu borbu sa melanholijom, kao što je pismo nećaku: „Postoje dani, sati, nedelje i meseci kada se sve čini crno, kada sam progonjen mišlju da sam uklet, i da niko ne mari za mene”. Međutim, on vidi i radost i lepotu u svetu, govoreći: „Ja tvrdim da je život lep uprkos svemu”!
Ovo što je dato i uzeto između viđenja izuzetnog čuda od sveta je borba na vetrometini koja nije jedinstvena samo za Čajkovskog već je podeljena među mnogim umetnicima. To je dubina našeg osećanja, detalji našeg pogleda, sposobnost da se vidi i meri kontrast 10 hiljada radosti i 10 hiljada tuga koje hrane i informišu našu kreativnost. Mi osećamo previše, preduboko i ponekad to boli, a ponekad je to slavno.
Čajkovski je sjajno objasnio govoreći, „Postoji mnogo trnja, ali takođe ima i ruža na putu“. Kreativni ljudi poseduju unutar sebe određenu dozu depresivnog otrova. Oni, takođe, poseduju i antiotrov, ali kako smo svi mi došli do te granice? Gde je naučna veza između kreativnosti i depresije?
Doktor Ildiko Tabori, psiholog u Fabrici Smeha u Holivudu, istražuje tanku vezu između umetništva i mentalnih oboljenja.
Da li su mentalno oboljenje i kreativnost genetski povezani je ipak diskutabilno. Kej Redfild Džejmison je iscrpno opisala ovu pojavu u svojoj knjizi „Dodir sa Vatrom”, a nedavna studija tvrdi da su kreativni ljudi 25% više predodređeni da nose gene za mentalna oboljenja. Tu slučajnost su iskusili mnogi koji smatraju da je ta veza više uobičajena nego uzročna, ali velika znatiželja i dalje ostaje i studije se nastavljaju. Koliko od toga je mit a koliko je romantizam? Koliko je nauka? Sve ovo još treba da bude utvrđeno.
Dok su neki zainteresovani da se raspravljaju oko genetike, postoji interesovanje i za praktičan pristup u upravljanju sa umetničkim i depresivnim temperamentom. Čajkovski je mogao da izbegne da bude zatrpan plimom svojih tamnih depresivnih napada, bivajući svedok oštre lepote prolećnog jutra. Pesma Sufjana Stivensa Jedina Stvar podseća na to, jer u njoj on priča o načinima na koje bi on oduzeo sopstveni život i stvari koje ga sprečavaju u tome: prirodne lepote poput zvezda i morskih pećina i njegovu veru u Boga. Mi koristimo našu sposobnost nadgledanja da uvidimo sve, i dobro i loše.
Ravnoteža je ključ – doživljaj trenutne radosti može da pruži daške boja i nade čak i u najdosadnijim i zbunjujućim trenucima. Kao što je Alber Kami rekao: „U dubini zime ja sam napokon shvatio da u meni postoji nepobedivo leto“. Bez obzira na to da li si umetnik ili ne, bez obzira na to da li pati od depresije ili ne, te reči su shvatljive. To je naša neprocenjiva sposobnost koja nas vodi kroz teška vremena. Postoji trnje, ali takođe ima i ruža na putu.
https://www.youtube.com/watch?v=cznin6tapeA
Izvor: Big Think
Preveo: Miroslav Kiš, iserbia