 u Parizu. Obogatio se uvozeći japansku umetnost i nameštaj, a sada se trudio da promoviše japanski princip totalnog dizajna tako da svaki detalj unutrašnjeg prostora bude u jednom stilu.){kind=link}
Nemački preduzetnik Zigfrid Bing je 1895. godine otvorio trgovinu dekorativne umetnosti nazvanu Kuća nove umetnosti (La Maison de l’Art Nouveau) u Parizu. Obogatio se uvozeći japansku umetnost i nameštaj, a sada se trudio da promoviše japanski princip totalnog dizajna tako da svaki detalj unutrašnjeg prostora bude u jednom stilu.
Luis Komfort Tifani. Šumski pejzaž, oko 1905. Staklo, bakarna folija i olovo. Muzej lepih umetnosti, Hjuston
Da bi otklonio bilo kakvu razliku između lepe i primenjene umetnosti, uposlio je slavne arhitekte, umetnike i dizajnere, koji su razradili svaki detalj čitavih soba za njegovu prodavnicu, a takođe i osmislili pojedinačne proizvode, među kojima nameštaj, vaze, pločice i vitraže. Ovaj novi stil nazvan je ar nuvo po Bingovoj prodavnici. Drugd po Evropi pojavljivao se pod nekoliko naziva: u Nemačkoj, na primer, bio je pozat kao jugendstil (stil mladih) a u Beču secesija. Iako se pomalo razlikovao od zemlje do zemlje, stil obično karakterišu organske forme i arabeske.
Ar nuvo se može posmatrati kao odgovor na pokret za umetnosti i zanate Vilijama Morisa, koji se ogledao u isticanju rukom izrađenih, vešto osmišljenih proizvoda. Drugi važan uticaj na ar nuvo izvršili su dizajnirani proizvodi Luisa Komforta Tifanija (1848–1933), posebno njegovi oslikani prozori i stakleni abažuri za svetiljke, sa svojim organskim motivima. Njujorška prodavnica Tifanija bila je zapravo inspiracija za Bingovu Kuću nove umetnosti. Postoje važne razlike između pokreta za umetnost i zanate i ar nuvoa. Na primer, mnogi umetnici ar nuvoa prihvatili su masovnu proizvodnju i nove industrijske materijale. Važno je takođe istaći da su uzorci ar nuvoa, iako očigledno organski, često pre čisto apstraktni nego zasnovani na biljnim motivima koji se mogu prepoznati, kao kod Morisovih uzoraka.