Beyoncé i Bruno Mars, Super Bowl 50, 2016. Foto: Arnie Papp / Wikipedia
Nakon nedavno objavljenog albuma Bijonse „Renaissance“ usledila je kritika druge poznate izvođačice Kelis povodom semplovanja njenog hita „Milkshake“ bez njenog prethodnog odobrenja. Suština ovog komplikovanog spora nalazi se u pokušajima pojedinih izvođača da progovore o predatorskim praksama u muzičkoj industriji kojima su muzički radnici i radnice izloženi na počecima svojih karijera.
Nakon hit singla „Break my soul“ koji je uhvatio duh masovnih davanja otkaza mladih radnika i radnica nezadovoljnih radnim uslovima, američka superzvezda Bijonse (Beyoncé) je 29. jula objavila novi studijski album pod nazivom „Renaissance“, inspirisan kvir, crnačkom i latinks elektronskom muzikom, koji je već sada u najužoj trci za jedan od najboljih albuma godine.
Međutim i pored univerzalno pozitivnih ocena muzičkih kritičara, Bijonse je po izlasku albuma naišla na kritike koje se tiču ableističkih stihova (koji su ubrzo uklonjeni), ali pre svega na kritiku druge pevačice Kelis.
Naime, pesma Bijonse „Energy“ prvobitno je sadržala sempl Kelisinog velikog hita iz 2003. godine „Milkshake“ za koji, kako Kelis tvrdi na viralnom snimku na njenom Instagram profilu, nije bila pitana za dozvolu za upotrebu. Nedugo zatim na striming servisima je iz pesme uklonjen sempl Kelis bez bilo kakvog obrazloženja Bijonse ili njenog tima.
Istine radi, Kelis izvorno nije potpisana kao autorka „Milkshake“, već su potpisani samo producenti Farel Vilijams (Pharrell Williams) i Čad Hugo (Chad Hugo), iako je, prema Kelis, ona napisala tekst pesme i izvela je. U odbranu Bijonse, Kelis je zapravo bila potpisana kao koautorka „Energy” uprkos tome što na originalnoj pesmi nije potpisana.
Međutim iza ovog spora zapravo leži problem predatorskih biznis praksi u muzičkoj industriji kojima je Kelis kao izvođačica na početku svoje karijere bila izložena, poput mnogih drugih na početku svoje karijere. U intervju za Gardijan (The Guardian) od pre par godina Kelis je tvrdila da nije zaradila ništa od prodaje, odnosno strimovanja, svoja prva dva albuma jer je bila prevarena od producenata Vilijamsa i Hugoa i njihovog menadžmenta.
Naime, prema Kelis oni su bili prijatelji i u međusobnom poverenju su se usmeno dogovorili da će prihodi albuma biti podeljeni na tri dela, te da će njoj prihodovati trećina zarade od albuma. Međutim kao i velika većina izvođača i izvođačica na početku svoje karijere ona nije bila adekvatno upoznata sa pravnim segmentima posla i detaljima ugovora koje je potpisala verovavši da neće biti prevarena od svojih bliskih prijatelja i saradnika.
Činjenica da se Bijonse, kao jedna od komercijalno najuspešnijih umetnica na planeti, još uvek nije oglasila povodom ovog slučaja sem što je „tiho“ uklonjen problematični sempl ostavlja utisak kontradiktornosti imajući u vidu da je proteklu deceniju provela zalagavši se za feminističke i antirasističke vrednosti kako u javnom životu, tako i u muzici. Nedostatak solidarnosti sa crnom koleginicom ponovo otvara pitanje dometa Bijonsinih proklamovanih vrednosti kao i u slučaju od pre nekoliko godina kada su joj upućene kritike zbog nehumanih radnih uslova u proizvodnim pogonima njene modne linije „Ajvi Park“ (Ivy Park) u Šri Lanci.
Podsećamo da je i Bijonse sama bila žrtva nefer odnosa u prvoj polovini svoje karijere dok joj je menadžer bio otac Metju Nouls (Mathew Knowles). Bijonse i njene koleginice iz grupe „Destiny’s Child“ bile su izložene strogoj disciplini dok je od Bijonse otac krao od njene zarade. Bijonse je 2011. godine uspela da raskine ugovor sa svojim ocem i postane nezavisna što se odrazilo i na njenu muziku u koju je uvela autorski pristup.
Ovakve nefer prakse su rasprostranjene u muzičkoj industriji kako u svetu, tako i kod nas. Skorašnji primer izvođačice koja je odlučila da progovori o predatorskim praksama kod nas je Bojana Vunturišević koja je nazvala „ekonomskim nasiljem“ ono čemu je bila izložena u slučaju njene pesme „ Promašaj “.