Sedamdesete godine prošlog veka su bile izuzetno plodonosne, pogotovo kada je u pitanju muzička scena a najviše kada suzimo krug i uperimo pažnju ka Njujorku. U trenutku kada disko divlja u mejnstrimu a džez vlada klubovima, došlo je vreme za malde koji su želeli da se izraze drugačije od svojih savremenika sa Vudstoka. Rokenrol i bluz su i dalje živi, međutim njihov glas nije bio dovoljan da izrazi nezadovoljstvo i ukaže na probleme u društvu.
Preokret na njujorškoj sceni se dešava u jednom malom klubu, sada već kultnom, CBGB (puno ime Country, Bluegrass, Blues and Other Music for Uplifting Gormandizers – CBGB & OMFUG) kojeg otvara Hilly Kristal sa namerom da se u klubu pušta i izvodi muzika iz žanrova koji su u samom nazivu kluba. Nedugo nakon otvaranja, koncept se menja i u klub dolaze bendovi koji su imali drugačiji muzički izraz, a mnogi od njih su sada nadaleko poznati i neki od najuticajnijih bendova u svetu muzike – The Ramones, Blondie, Talking Heads, Patti Smith i Television.
Kako su prva četiri benda naširoko poznata i postoje tekstovi koji se iz različitih uglova bave stvaralaštvom istih, naš današnji fokus će biti usmeren kad bendu Television i njihovom debitantskom albumu, „Marquee Moon„. Televion je nastao 1973. godine u sastavu Tom Verlaine, Billy Ficca, Richard Lloyd (kasnije zamenjen sa Fred Smithom) i Jimmy Rip. Svoje prve nastupe su imali upravo u klubu CBGB kada je njihov menadžer ubedio Hilly Kristala da im da prostor za redovne svirke. Bend je čak i napravio binu u klubu na kojoj će kasnije nastupati mnogi bendovi koje smo već spomenuli.
Television je tokom godina stekao vernu publiku i postao jedan od kultnih njujorških bendova. Iako su ostali bendovi koji su imali redovne nastupe u klubu već odavno imali potpisane ugovore sa izdavačkim kućama i izdali svoje albume prvence – Patti Smith – Horses (1975), Blondie – Blondie (1976) i the Ramones – Ramones (1976) – Television su i dalje nastupali, pisali pesme i usavršavali svoj stil.
Suprotno svojim kolegama i prijateljima koji su pre svega nastali iz pank pokreta, stil koji je Television vukao ka avangardnom džezu i garažnom roku šezdesetih. Bend je imao čist zvuk, prožet improvizacijama ali ono što je bilo posebno uočljivo je da su bili izuzetno tehnički navežbani što nije uvek bio slučaj sa mnogim njihovim kolegama. Veština sviranja je bila njihov glavni adut i samim tim su se izdvojili od ostatka bendova koji su koristili minimalističke, takozvane, power chordove i prevashodno pop melodije.
„Marquee Moon“ je izdat 8. februara 1977. godine pod okriljem izdavačke kuće Elektra. Od osam numera, čak dve traju duže od standardnog radijskog formata – naslovna „Marquee Moon“ (10 minuta) i „Tom Curtain“ (7 minuta). U trenutku kada je pank rok vodeći žanr, kratke, nepretenciozne i catchy pesme su format, Television je odlučio da istupi i krene u drugom smeru. Ovaj album je često opisivan kao post pank dok je nekoliko kritičara koristilo i naziv art punk. Sve u njihovoj stilistici je odudaralo od pank manirizma. Verlainov glas nije imao klasičan pankerski vokalni izraz, sviranje je bilo tehniči veoma upeglano prepuno instrumentalnih sekvenci, a na nekim numerama se pojavljuje i po nekoliko solo deonica što je bilo veoma nekarakteristično za tadašnje pank šablone.
Obe strane albuma otvaraju tri kraće pesme koje se stilski kreću između progresivnog roka i post panka. Dve poslednje pesme na svakoj strani su i najduže („Tom Curtain“ i „Marquee Moon“) i obe su u stilu jednog dugog jam sessiona. Verlaineove i Lloydove gitarske deonice na albumu su napisane da prožimaju ritam bubnjeva i bas gitare. Ovakav stil sviranja dolazi od jakog uticaja avangardnog džeza šezdesetih i potpuno napušta stil savremenog pank roka i dajući prednost melodičnim linijama.
Verlainove gitarske linije daju pesmama ritmične fraze naspram Lloydovih disonantnih melodija. U tom trenutku ovakav način sviranja nije bio uobičajen – Television nisu koristili klasičnu gitarsku podelu gde imamo jednu gitaru koja svira samo ritam a druga melodije i solo deonice. Naprotiv, obe gitare su naizmenično preuzimale obe uloge što je pesmama davalo oštrinu i stvaralo tenziju i specifičnu dinamiku.
Tematika tekstova na albumu „Marquee Moon“ je prevashodno kombinacija urbanih i pastoralnih slika. Iako ovo nije konceptualni album, mnoge od pesama sadrže geografske reference na donji Menhetn (lokacija mnogih klubova gde su svirali). Za Verlaineovo pisanje je najveći uticaj imala francuska poezija, pre svega poezija Pola Verlena i Artura Remboa.
Album je bio dobro prihvaćen od strane kritičara uprkos poteškoćama da ga svrstaju u neki žanr. Kritika je naglasila da je ovaj album nešto sasvim novo i potpuno originalno, najava novog talasa u rok muzici. Uprkos statusu koji album danas ima, u trenutku izdavanja, popularnost nije bila na očekivanom nivou. Television se nisu probili u Americi bez obzira na izuzetnu posećenost njihovim klupskim svirkama, prodaja ploča je bila veoma mala. Nasuprot tome, britanska publika je Television prihvatila znatno toplije i popularnost ovog benda je bila mnogo veća u odnosu na odziv u Americi.
Razočarani slabim uspehom albuma i nakon snimljenog drugog, Televsion se raspao i članovi su nastavili da se bave solo projektima sve do 1992. godine kada su se ponovo okupili.
„Marquee Moon“ je samo još jedan od primera kako neki albumi nastanu u pogrešnom trenutku, u vreme kada njihova genijalnost ne može da bude shvaćena na pravi način. Trenutak kada pubilka nije zainteresovana za komplikovane melodije i dublje poetske sadržaje. Ovakvi albumi su dijamanti koji zasijaju mnogo kasnije i veoma često postanu glavni uticaj za neke druge bendove i izvođače.
Kada danas pogledate bilo čije liste najboljih albuma svih vremena, sasvim sigurno ćete naći i „Marquee Moon“ iako možda niste nikada čuli za bend Television. Te liste i ti albumi se nisu našli tu samo kao nekakvi filleri već kao neki od glavnih katalizatora koji su podstakli rad i stvaralaštvo danas mnogo poznatijih bendova.
Ako danas počnete da slušate Televison, shvatićete šta ste propuštali sve vreme. Retko kada se nešto pametno čuje na televiziji, ali ako pustite „Marquee Moon“ možda se to i promeni.