„Kada odsviram neki Šopenov komad, osećam kao da sam ronio suze nad gresima što nikada ne počinih, kao da sam tugovao nad nesrećama koje uopšte nisu bile moje” O.V.
Autor Aleksandra Glavinić
1. marta 1810, u okolini Varšave rođen je Frederik Šopen (Frederic Chopin) jedan od najistaknutijih predstavnika romantizma, kompozitora i pijanista svih vremena. Napisao je: 2 klavirska koncerta, koncertne etide, mazurke, poloneze, valcere, nokturna, balade, sonate, klaviski trio, sonatu za violončelo.
Jedan od najvećih virtuoza koje je svet zapamtio, sav svoj život posvetio je klaviru. Sa 11 godina imao je čast da nastupa pred ruskim carem Aleksandrom I. Iako ga je kroz život pratilo krhko zdravlje, to ga nije zaustavljalo da komponuje melodije koje su imale u sebi elemente slovenske muzike. Njegove mazurke i poloneze i danas predstavljaju temelj poljske narodne klasične muzike. Živ temperament i strastvena ljubav prema klaviru, razlog je zbog kojeg su njegove melodije otključavale vrata mnogim pariskim salonima. U njegovim melodijama mogla se zapaziti lakoća pokreta, obrta i prelaza. Svakom tonu podario je svojstven smisao, osmišljeno značenje i izražajnost. Kompozicije koje je odsvirao Šopen budile su u slušaocima one tople, najtananije emocije, koje su ujedno bile strasne i poetične. Sve ovo učinilo ga je „pesnikom klavira”. Mnogi su voleli da sviraju njegove kompozicije. Evo šta je jednom prilikom rekao pisac Oskar Vajld: „Kada odsviram neki Šopenov komad, osećam kao da sam ronio suze nad gresima što nikada ne počinih, kao da sam tugovao nad nesrećama koje uopšte nisu bile moje”.
Ideje za kompozicije navirale su spontano. Jednom je posetio svoju veliku ljubav Žorž Sand. U sobi je skakutao i jurio njen mali pekinezer, pokušavajući da uhvati vlastiti rep. Šopen se smejao toj igri, onda se zamislio, prišao klaviru i počeo da improvizuje jednu laku i vedru temu u tro-četvrtinskom taktu. Kada je završio, sav je blistao. Našao je besmrtnu melodiju, poznati „Valcer u D – duru”.
Leto 1849. je bilo kobno. Bolest je uhvatila maha i oduzimala životnu snagu mladog Šopena. To su bili poslednji dani u kojima je kucalo i zauvek prestalo da kuca srce Šopena. Imao je samo 39 godina. Poslednje reči pisane njegovom rukom su bile izraz bolne nostalgije za Poljskom: „Uvek sam se bojao da ću umreti među strancima. Sretan sam što sam sada među svojima. Kada budem mrtav, molim Vas, ponesite moje srce sa sobom u domovinu. Hoću da je uvek među vama.”
Gušeći se od neprekidnog kašlja izgubio je snagu da kaže bilo koju reč. Crpeći iz sebe i poslednji delić snage, na hartiji je drhtavom rukom napisao: „Kada me ovaj kašalj uguši, preklinjem vas, dajte otvorite moje telo da ne budem pokopan živ.” Kako bi ispunila poslednju želju svog brata, sestra Frederika Šopena, Ludvika, prenela je njegovo srce u Varšavu gde je tajno uzidano u jedan stub crkve svetog Krsta. Nakon što je Poljska postala nezavisna, na tom mestu stoji natpis: „Ovde počiva srce Frederika Šopena.”
Zanimljivosti:
Svake pete godine se održava međunarodni konkurs pijanista Frederik Šopen u Varšavi.
Međunarodni aerodrom u Varšavi dobilo je ime po Šopenu.
Snimljena su dva filma o ljubavnoj vezi Šopena i Žorž Sand. Prvi film Impromptu snimljen je 1991, drugi Chopin: Desire for Love 2002. Takođe postoji film A Song to Remember o Šopenovom životu, snimljen 1945. godine.
Postoji videoigra za Xbox 360 sa Šopenom pod imenom Eternal Sonata (objavljena 2006. godine)
Asteroid 3784 Šopen dobio je ime po Šopenu, kao i jedan krater na Merkuru.
Šopenova muzika se pojavljuje u mnogim filmovima, na primer Pijanista i Građanin Kejn.
Šopen je jedno vreme nosio bradu samo na jednoj strani lica, što je lakonski objašnjavao: „Nema veze, ionako publika vidi samo moj desni profil“.
Duh ovog kompozitora, čiji je život istina bio kratak ali ispunjen, zauvek će šetati Poljskom kao najlepši kompliment jednog naroda. U čast ovog velikog pijaniste, poslušajte njegovu kompoziciju.
https://www.youtube.com/watch?v=4P63s3Nw3iM
Izvor: ΜΕΔΙΑΣ