Od trenutka pronalaska fonografa, stvari počinju da se kreću uzlaznom, iako krivudavom putanjom, da bismo danas za vrlo malo novca, imali muziku pa čak i saznali ime pesme koju trenutno slušamo, na jedan klik.
Zvuci, tonovi, note, melodije, harmonije koje slušamo, kojima se divimo i u kojima uživamo, a koje toliko puta učine da se osećamo bolje, opuštenije, raspoloženije, odlučnije ili učine da trening izguramo efektnije nego ikad, nisu bile dostupne čovečanstvu kao danas. To je potpuno jasno, a kako se slušanje muzike razvijalo, saznajte u kratkoj istoriji muzičkih uređaja.
Taj čuveni dvadeseti vek, pa i poslednji deo devetnaestog veka, možda nije čuven po miru, ali po tehnološkom razvoju i tehničkim otkrićima, ooo da. Do pre 130 godina, muziku ste mogli da čujete isključivo uživo, od strane vrhunskih muzičara i virtuoza, što opet, nije bila svačija mogućnost već privilegija pojedinih. Međutim, vremenom se san o snimanju zvukova i njegovom naknadom reprodukovanju, pretvarao u ideju, a zatim i u realnost, što je dovelo do revolucionarne 1877. godine, kada je dobro poznati naučnik, Tomas Edison, otkrio fonograf – prvi uređaj koji je mogao da snimi i reprodukuje zvuk. Od trenutka pronalaska fonografa, stvari počinju da se kreću uzlaznom, iako krivudavom putanjom, da bismo danas za vrlo malo novca, imali muziku pa čak i saznali ime pesme koju trenutno slušamo, na jedan klik. Ovo je kratka istorija slušanja muzike, pa pogledajte evoluciju muzičkih uređaja.
#1 Fonograf
Fonograf je prvi muzički uređaj, koji je mogao da snimi i reprodukuje zvuk, a koji je otkrio čuveni pronalazač, fizičar i preduzetnik Tomas Edison, nama poznatog dobrim delom zbog otimanja slave Nikoli Tesli. Ovaj uređaj je funkcionisao tako što je beležio zvuk u brazdi na spoljnjoj strani rotirajućeg valjka, koji je predstavljao preteču gramofonskih ploča, a po kojoj je klizila igla koja je treperenje pretvarala u akustične talase, odnosno zvuk i melodiju. Ubrzo nakon revolucionarnog otkrića fonografa, počela je njegova komercijalna proizvodnja, međutim njegov opstanak je vrlo brzo doveden u pitanje, proizvodnjom gramofonskih ploča, protiv kojih je fonograf konačno i izgubio bitku, tokom dvadesetih godina prošlog veka. Prost razlog zbog koga se ovo dogodilo, jeste činjenica da su gramofonske ploče bile znatno jeftinije.
#2 Gramofon i gramofonske ploče
Pominjanjem gramofonskih ploča, napravili smo uvod sledećem u nizu značajnom muzičkom uređaju, gramofonu, koji je i danas vrlo popularan, što je najčešće posledica nostalgičnih osećanja ljubitelja muzike, koje zvuk starinskog pucketanja gramofona, podseća na neka druga, sporija i jednostavnija vremena. Otkriven 1888. godine, gramofon iako zasnovan na principima Edisonovog fonografa, predstavljao je novi izum koji je otkrio Emil Berliner zajedno sa Eldridž R. Džonsonom, usavršivši stabilnost i brzinu okretanja pogonskog mehanizma, na koji su se gramofonske ploče postavljale. Pogonski mehanizam je najpre bio zasnovan na principu rada satova, putem uređaja na navijanje i oprugu, da bi kasnije bio zamenjen električnim motorom. Gramofonske ploče su postale posebno popularne medju DJ-vima, i dugo godina do skorašnje digitalizacije su predstavljaje neiozostavni deo opreme gramofonskih virtuoza.
#3 Radio
Radio je jedan od onih uredjaja, koji nije mogao da bude otkriven odjednom, niti od strane jednog naučnika, već je niz naučnih otkrića od strane matematičara i fizičara, konačno doveo do potvrde mogućnosti bežičnog prenosa eletrkomagnetskih talasa, i to kroz eksperiment Hajnriha Rudolfa Herc-a, 1880-ih godina. Pored primene u vojsci, radio je doživeo i veliki komercijalni uspeh, kom smo i danas svedoci, a generacije i generacije ljubitelja muzike širom sveta tokom dvadesetog veka (logično i danas), mogu pored Herca da zahvale i čuvenom srpskom naučniku, Nikoli Tesli, kao i italijanskom izumitelju Markoniju, koji je često (diskutabilno) okarakterisan kao izumitelj radija i prenosa radio talasa na velike udaljenosti. Bez mnogo stručnih i prosečnom čitaocu, kao meni – slabo razumljivih izraza, možemo reći da je radio značajniju popularnost doživeo nakon 1933. godine, razvojem frekvencijske modulacije (poznatog “FM”, u imenima radio stanica). FM radio je u eri pre razvoja kompjutera, Interneta, i postepenog razvoja televizije, omogućio izvor zabave i uživanja mnogim slušaocima, i na taj način podstakao komercijalizaciju muzike i muzičkih izvođača, poput Elvisa Prislija, uz neizbežni razvoj masovne pop kulture.
#4 Kasetofon i audio kasete
Kasetofon se logički nadovezuje na radio uređaje, pa je tako sredinom 1960-ih dobio svoju primenu, najpre kao stoni kasetofon (audio snimač), a zatim 1980-ih i kao miks radija i kasetofona, takozvani “Boom Box”, koji je nastao zahvaljujući izumu audio kasete, koja sadrži magnetnu traku za nasnimavanje i reprodukovanje zvuka. Audio kasetu je izumeo Philips, 1962. godine, koje je iako ne najsavršenije rešenje za nasnimavanje i slušanje muzike, uz brojne mane i česte kvarove, svojim dimenzijama i lakoćom nasnimavanja doživelo planetarni uspeh. Simboli poput “play” i “stop” postaju standard.
#5 Walkman (Vokmen)
Sony-jev Walkman, odnosno vokmen, kako se na srpskom ovaj uređaj popularno izgovara, je prvi prenosni muzički uređaj nastao 1979. godine, koji je u potpunosti promenio navike slušanja muzike i modernizovao ih do oblika u kome to činimo i danas. Muzika je postala mobilna. Walkman, ovo malo čudo tehnike, je prodato u preko 200 miliona primeraka, i imao je preko 300 različitih modela. Iz ovakvog pogleda na slušanje muzike, kao nešto što se može raditi bilo gde i bilo kada, nastali su i savremeniji oblici prenosnih muzičkih uređaja, poput Diskmena i još uvek popularnog MP3 plejera.
#6 Discman (Diskmen) i kompakt disk
Ponovo je u centru pažnje Sony, čiji je prvi prenosni cd plejer, popularno nazvan Discman (Diskmen), omogućio da se još jedan novi oblik nasnimavanja i slušanja muzike, putem kompakt diskova (CD-va), prenese sa muzičkih linija u svakodnevne aktivnosti. Kompakt disk je proizveden početkom 1980-ih godina od strane preduzeća kao što su Philips i Sony, i predstavlja način čuvanja podataka (u to vreme isključivo muzičkih podataka) na digitalnom optičkom disku, u trajanju od 80 minuta. Naravno kompakt diskovi su korišćeni i kao skladišta podataka i muzike koja se koriste i putem računara, tako da su predstavljali dominantan oblik čuvanja podataka, dug vremenski period. Do 2007. godine prodaja CD-va je imala konstantan rast, a Diskmen je bio najpopularniji prenosni muzički plejer, kada njihova prodaja naglo opada, usled razvoja novih oblika digitalnog skladištenja i korišćenja podataka.
#7 Digitalni audio plejer (MP3 player)
Digitalni audio plejeri su u neku ruku poslednja reč tehnike u oblasti slušanja muzike, koji još uvek doživaljavaju nove oblike i razvoj, a podržavaju raznovrsne formate, međutim najčešće su proizvođeni u obliku MP3 plejera od kasnih 1990-ih. Najpre su imali malu internu memoriju od 4MB, ali su se veoma brzo razvijali, da bi 2001. na tržište bio pušten Apple-ov iPod sa 5gb memorije, koji je bio svojevrsna revolucija i dan danas predstavlja najprodavaniji prenosni muzički uređaj u svetu.
#8 Mobilni telefoni
Stigli smo otprilike i do samog kraja ove kratke istorije slušanja muzike, kroz koju se težilo integrisanju što više funkcija u jedan uređaj, i njihovom pojednostavljenju, pa je logičan završetak na mobilnim telefonima, koji odavno ne služe samo za razgovor. Legendarni telefoni poput Nokia-e 3310, su zamenjeni mobilnim telefonima koji imaju statuse malih računara i teže svojoj perfekciji svakodnevno, a oko čijeg tržišta se bore brojne kompanije kao što su Samsung, Apple, Nokia (nažalost, ne još dugo), HTC, LG i mnoge druge.
Pre nego što opet stavite slušalice u svoj mobilni telefon, mp3 ili mp4 plejer, iPod ili bilo koji drugi moderan oblik muzičkih uređaja, razmislite koli(C)ko je vremena bilo potrebno, da biste od malih koncertnih sala, balova i kafana, danas bili na samo jedan klik od omiljene pesme, dobrog raspoloženja i uopšteno uživanja, a zatim i na to kako će na vaš ultra, mega, giga savremeni telefon, sutra vaše dete zapanjeno gledati, dok „moždanim talasima pušta svoju omiljenu pesmu“.
Jedno je sigurno – tehnika je prolazna, tehnologija se razvija, dok je muzika večna