Žene BiH za djecu: Popularizacija istorije ženskih borbi

Foto: Sarajevski otvoreni centar

Knjiga Žene BiH za djecu je važan doprinos popularizaciji istorije ženskih borbi u Bosni i Hercegovini.

#ŽENE BIH za djecu – Ilustrovano putovanje s izuzetnim ženama iz prošlosti predstavlja nastavak inicijative #ŽENE BIH, a prva je publikacija u Bosni i Hercegovini nalik seriji izdanja Priča za laku noć za male buntovnice. Iako je ovaj format za decu već poznat i u regiji postoji nekoliko domaćih verzija ilustrovanih priča o znamenitim ženama, ova knjiga dolazi u nešto drugačijem formatu i nadilazi klasične biografske priče.

Književnice, pilotkinje, partizanke, novinarke, balerine, učiteljice, matematičarke, doktorke, operske pevačice, različitog porekla, etniciteta i nacionalnosti, sa početka i iz prve polovine 20. veka, prikazane su u borbi za ravnopravnost. Najčešće su u pitanju prve žene u određenim profesijama, žene koje nisu imale prilike da se školuju isto kao i muškarci, žene koje su morale da se bore za ono što je muškarcima bilo pretpostavljeno. Petnaest savremenih bosanskohercegovačkih autorki i autora potpisuje biografije petnaest znamenitih žena Bosne i Hercegovine, onih koje su se borile protiv različitih opresivnih sistema. Priče potpisuju Adisa Bašić, Bjanka Alajbegović, Boriša Mraović, Emir Zametica, Enes Kurtović, Ferida Duraković, Lamija Begagić, Lamija Grebo, Lamija Milišić, Lejla Kalamujić, Nikolina Todorović, Sabina Fidahić, Selma Asotić, Tamara Zablocki i Zoran Ćatić.

Ambicioznost ove knjige odražava se na čitateljku ili čitatelja kroz osećaj zajedništva i udruživanja u književnom poduhvatu, a pisanje, uređivanje, ilustrovanje i izdavaštvo kao jedan od vidova pobune. Ovome doprinosi i predstavljanje kratkih biografija autorki i autora uz biografije znamenitih žena. Raznolikost u stilovima i pristupima u biografsko-literarnoj obradi čine tekst dinamičnim, ali se zbog njih mogu uočiti i određene stilske neujednačenosti. Pojedine biografije imaju stilizovan narativni okvir unutar kog su informacije izložene direktno i bez upošljavanja naročitih književnih postupaka, dok su u drugima priče stilski vrlo autentično i literarno uspešno izvedene u celosti.

Ipak, jedinstvo teksta kompenzuje se na druge načine. Pristup temi koji se ogleda u akcentovanju borbe i pobune ovih znamenitih žena, ali i ukazivanje na njihovu društvenu privilegovanost (naročito klasnu), ukoliko je postojala, dosledno u obzir uzima intersekcionalni pristup. Različitosti identiteta pored rodnog, poput klasnog, rasnog, verskog, etničkog kroz biografske priče na vrlo jasan način mlađoj publici rasvetljavaju različite sisteme opresije i njihovu međusobnu povezanost.

Kohezivnost teksta ogleda se i u doslednom sprovođenju metodičkog vođenja kroz priče. Naime, iza svake priče postoji set pitanja ili zadataka koji čitateljku/čitaoca vode ka kritičkom promišljanju društvenih okolnosti, povezivanju istorijskog i savremenog konteksta, kao i aktivnom društvenom delovanju. Međutim, ova pitanja osvrću se i na privatni život, lične izazove i interesovanja mladih, što se može tumačiti kao zanimljiv način da se ukaže na spregu ličnog i političkog. Upravo ovaj segment teksta razlikuje #ŽENE BIH za djecu od drugih izdanja ovog tipa. Dodatno, informacije iz jedne priče mogu se ponoviti ili se na njih aludira u nekoj od drugih priča, pa se kroz knjigu plete svojevrsna istorija borbe za prava žena, dok aktivno povezivanje sa savremenim kontekstom održava kontinuitet ove borbe i čini je svevremenom. Na kraju, upečatljive ilustracije Nataše Konjević i dizajn knjige Aleksandre Nine Knežević doprinose vizuelnoj koheziji. Žene BIH su slikane autentično, dok se kroz konzistentnu upotrebu tonova i stila postiže sklad koji povezuje biografije u jednu celinu.

Tekst aktivno angažuje mladu publiku. Direktno joj se obraća i obrazlaže joj određene autorske ili uredničke odluke. Zanimljivo je da se o određenim istorijskim događajima govori iz različitih perspektiva i uz upotrebu različitih književnih postupaka. Drugi svetski rat i Holokaust negde se imenuju samo kao mračne godine koje dolaze, o kojim ne moramo da razgovaramo jednom prilikom, već da se zadržimo na srećnom kraju slaveći pobedu jedne ženske borbe, dok je ova tema na drugim mestima obrađena podrobno i Holokaust ima direktne posledice na junakinje drugih priča. Umesto zaobilaženja ove teme u knjizi, o njoj se govori vrlo pažljivo, isprva suptilno najavljeno, a naposletku otvoreno i uz akcentovanje potrebe za pamćenjem stradanja Jevreja.

Inovativnost knjige ogleda se i na planu jezika. Ženski rod je normiran. Na taj način se čitateljke i čitatelji pozivaju da preispituju ideju o univerzalnosti muškog roda u BHSC jezicima. Tim više što je postupak eksplicitno objašnjen, te se dječake poziva da na njega obrate pažnju i aktivno ga promišljaju.

Knjiga Žene BiH za djecu je važan doprinos popularizaciji istorije ženskih borbi u Bosni i Hercegovini. Kroz inovativan pristup aktivno angažuje mlade čitaoce i čitatejke, nudeći im alate za kritičko promišljanje različitih opresivnih sistema koji, kao i ženske borbe, imaju svoju istoriju koliko su prisutni i danas. Knjiga ne samo da edukuje, već inspiriše, pozivajući mlade generacije da budu svesne prošlosti i da aktivno učestvuju u izgradnji pravednije budućnosti.

Autorica: Irena Jovanović