Foto: Lava Lab
Ovo nije samo priča o zatvorenom društvu – „Silos“ je surova alegorija ljudske istorije i budućnosti. Postavlja pred nas neprijatno pitanje: ako bismo imali priliku da ponovo gradimo svet, da li bismo izbegli greške prošlosti, ili bismo ih samo maskirali novim slojem kontrole?
Zamislite svet u kojem je svaki aspekt vašeg života pod nadzorom, gde su zakoni neumoljivi, a kazne nepovratne. Svet u kojem se ljudska pohlepa, strah i ambicija spajaju u mehanizam savršene kontrole – zatvor bez rešetaka, gde vas vlasti uče da je poslušnost jedini put do opstanka. Takav svet je srce „Silosa“, distopijskog univerzuma Hugha Howeyja, koji nije samo priča o izolaciji, već ogledalo naše sopstvene stvarnosti.
U ovom mračnom ekosistemu, silosi su utočišta i zatvori istovremeno, mikrokuniverzumi ljudske prirode sa svim njenim manama i vrlinama. Ideja o kolektivnom dobru brzo se pretvara u zloupotrebu moći, dok se oni na vlasti suočavaju s moralnim dilemama koje često završavaju katastrofalno. Ko je heroj, a ko zlikovac? Odgovor na ovo pitanje nije jednostavno, jer Howeyjevi likovi nisu crno-beli; oni su produkt svojih okolnosti, vođeni strahom, očajem i instinktom za preživljavanjem.
Ali šta se dešava kada sistemi kontrole počnu da pucaju? Kada pojedinci osete miris slobode izvan zidova koje nikada nisu napustili? „Silos“ je priča o suprotnostima: o nadi i beznađu, o slobodi i zatočeništvu, o čovečanstvu koje je zarobljeno sopstvenim kreacijama. Howey nas podseća da najveće tragedije dolaze ne iz čiste zlobe, već iz najboljih namera koje se pretvore u spiralu pohlepe i straha.
Ovo nije samo priča o zatvorenom društvu – „Silos“ je surova alegorija ljudske istorije i budućnosti. Postavlja pred nas neprijatno pitanje: ako bismo imali priliku da ponovo gradimo svet, da li bismo izbegli greške prošlosti, ili bismo ih samo maskirali novim slojem kontrole?
Hugh Howey je američki pisac rođen 1975. godine u Šarlotu, u Severnoj Karolini. Pre nego što je postao poznat autor, radio je kao prodavac u knjižari, kapetan jahte, krovopokrivač i audio tehničar. Njegova ljubav prema čitanju i jedrenju razvila se još u mladosti, a imao je dva sna: da napiše roman i da oplovi svet. Prvi roman objavio je 2009. godine, ali je svetsku slavu stekao serijalom „Silos“ (Silo Series), čiji je prvi deo, „Vuna“ (Wool), postao međunarodni bestseler i preveden na skoro 40 jezika. Na žalost mi još uvek nismo dobili verziju na našem, ili jeziku susednih država.
Howey je poznat po tome što je zadržao prava na digitalna izdanja svojih dela, odlučivši se za samostalno objavljivanje putem Amazonove platforme Kindle Direct Publishing. Ovaj pristup omogućio mu je veću kontrolu nad svojim radom i direktnu vezu sa čitaocima.
Pored serijala „Silos“, Howey je autor i drugih dela, uključujući „Beacon 23“, koji je takođe adaptiran u televizijsku seriju prikazanu na AMC-u u novembru 2023. godine.
Hugh Howey, osim što je autor serijala „Silos“ i izvršni producent istoimene serije, poznat je i po tome što održava blisku vezu sa svojim fanovima. Redovno se oglašava u zvaničnoj Facebook grupi posvećenoj „Silosu“, gde aktivno učestvuje u diskusijama i deli zanimljive uvide o knjigama, seriji i svom procesu pisanja. Kao administrator grupe, često deli lična razmišljanja, odgovara na pitanja i podstiče dijalog sa čitaocima.
Samo dan pre, Howey je podelio post koji je izazvao veliku pažnju među fanovima:
„Okay, I’m reading SHIFT for the first time in a very long time, and I’m going through things many of you must’ve gone through while reading this book, and I don’t understand why you aren’t angry at me for the rest of time.
This book puts you through the RINGER, man. My goodness. I need someone I can talk to about this.“
Ovaj post pokazuje Howeyjevu ranjivost i njegovu sposobnost da se poistoveti sa čitaocima. Iako je autor, priznaje da su događaji u njegovim knjigama emocionalno iscrpljujući čak i za njega. Takva iskrenost dodatno povezuje njega i publiku, jer fanovi imaju osećaj da razgovaraju s prijateljem, a ne s nedostižnim autorom.
Njegova refleksija o knjizi „Smena“ (Shift), koja je poznata po tome što dublje istražuje tamne strane ljudske prirode i moralne dileme likova, izazvala je brojne reakcije u grupi. Fanovi su se pridružili razgovoru, komentarišući kako su se i sami osećali dok su čitali ovu knjigu, što je stvorilo atmosferu zajedničkog iskustva.
Howeyjeva posvećenost fanovima, njegova otvorenost i spremnost da se uključi u diskusiju čine ga autorom kojeg čitaoci ne samo poštuju već i obožavaju. Njegovo prisustvo u zajednici osigurava da „Silos“ nije samo priča na stranicama knjige ili na ekranu, već živi kroz interakciju i razmenu ideja među fanovima širom sveta.
„Silos“
Nedavna adaptacija u seriju na platformi Apple TV+ donela je ovaj univerzum novoj publici, ali je i pokrenula diskusiju o razlikama između knjiga i serije.
Prva knjiga: „Vuna“ – Zašto je naslov važan?
Howeyjev „Silos“ nije tipičan postapokaliptični roman. Umesto spektakularnih scena uništenja sveta, Howey se fokusira na mikrokozmos – podzemni silos od 144 sprata, gde preostali preživeli vode striktno organizovan život pod totalitarnim režimom. Ljudi su podeljeni u različite sektore, sa strogo definisanim ulogama: mehaničari održavaju vitalne sisteme, dok administracija upravlja društvom kroz propagandu i represiju. Ovaj mikrosvet postaje ogledalo za istraživanje šireg društvenog fenomena – pitanja slobode, kontrole i ljudske borbe za istinu.
Howey koristi minimalistički, ali efektan stil pisanja. Njegove rečenice su kratke i precizne, često pune napetosti i neizvesnosti. On pažljivo dozira informacije, uvlačeći čitaoca u priču kroz fragmente misterije. Na primer, sama premisa silosa – zašto ljudi žive pod zemljom i šta se zapravo nalazi napolju – otkriva se postepeno, što dodatno pojačava osećaj klaustrofobije i nesigurnosti.
Posebno treba izdvojiti Howeyjevu sposobnost da kreira upečatljive likove. Džulijet, glavna junakinja, predstavlja glas razuma i pobune u svetu punom laži. Njena transformacija od mehaničarke iz donjih nivoa do ključnog aktera u borbi za istinu odiše autentičnošću. Howey ne preuveličava njene osobine – ona je tvrdoglava, skeptična i nepokolebljivo hrabra, ali i ranjiva, što je čini izuzetno ljudskom, a sa takvim likovima je lako se povezati tokom čitanja knjige ili gledanja serije.
Naslov prve knjige, „Vuna“, nije slučajan i ima duboko simboličko značenje u kontekstu priče. U Silosu, ritual koji se naziva „čišćenje“ igra centralnu ulogu u održavanju reda. Osobe koje prekrše stroga pravila ili dovedu u pitanje autoritet vlasti bivaju osuđene na „izlazak napolje“ – što znači da moraju napustiti sigurnost silosa i izaći na, po svemu sudeći, toksičnu površinu. Pre nego što umru, njihova poslednja dužnost je da očiste kamere na spoljnim zidovima silosa kako bi preostali stanovnici mogli videti razrušeni svet napolju.
Za čišćenje kamera koriste se vuneni jastučići – što daje naslov knjizi. Međutim, simbolika „vune“ ide dalje od jednostavnog alata za čišćenje. Vuna ovde predstavlja i lažni veo koji vlasti silosa povlače preko očiju svojih stanovnika. Stanovnici su ubeđeni da je čišćenje njihova moralna obaveza, ali u stvarnosti, taj ritual služi kao mehanizam kontrole, održavajući iluziju pravde i reda.
U knjizi, protagonisti poput šerifa Holstona i mehaničarke Džulijet dolaze do šokantne spoznaje o pravoj prirodi silosa, razotkrivajući manipulacije onih na vlasti. Džulijetina borba za istinu postaje centralni motiv priče, dok misterije o tome šta se nalazi napolju vode čitaoca ka velikim otkrićima u nastavcima.
Druga knjiga: „Smena“ – Kako je sve počelo – Spoiler alert
Drugi deo serijala, „Smena“, deluje kao prequel i pruža ključne odgovore na pitanja koja prva knjiga ostavlja. Saznajemo kako su silosi nastali i ko je odgovoran za stvaranje ovog zatvorenog društvenog sistema.
„Smena“ razotkriva da je čovečanstvo uništeno ljudskom rukom – preciznije, političkim intrigama, ratovima i upotrebom biološkog oružja. Silosi su izgrađeni kao poslednja linija odbrane za preživljavanje ljudske rase, ali s vremenom postaju zatvori za svoje stanovnike. Šokantno otkriće ove knjige jeste da je od svih silosa, kojih ima ukupno pedeset, planirano da na kraju preživi samo jedan. Ostali silosi su osuđeni na uništenje, uključujući i prvi silos, poznat kao „kontrolni silos“, iz kojeg potiču svi nadzorni i upravljački mehanizmi. Ovaj distopijski plan otkriva surovost sistema i bezosećajnu logiku iza očuvanja čovečanstva na minimalnim resursima.
Knjiga istražuje teme moći i korupcije, pokazujući kako čak i najbolje namere mogu dovesti do katastrofe. Howey ovde briljira u prikazivanju moralne ambivalentnosti – likovi na vlasti nisu nužno zli, već su vođeni strahom i potrebom za kontrolom. Pored toga, saznajemo kako su pojedinci u različitim silosima suočeni s dilemom između lojalnosti sistemu i želje za slobodom, što dodatno osvetljava kompleksnost ljudske prirode.
Ovaj deo serijala nudi dublji uvid u politiku i tehnologiju koja održava silose, dok takođe postavlja temelje za finalni sukob u trećoj knjizi. „Smena“ se ne bavi samo prošlošću, već na suptilan način osvetljava tamnu budućnost koja očekuje stanovnike ovih hermetički zatvorenih društava.
Treća knjiga: „Prašina“ – Kraj zatvorenog sveta
U poslednjoj knjizi, „Prašina“, Howey zaključuje priču na način koji je istovremeno zadovoljavajući i izazovan. Fokus je na Džulijet i njenim pokušajima da oslobodi stanovnike svog i susednog (već uništenog) silosa i otkrije istinu o svetu izvan njihovih granica.
„Prašina“ donosi finale koji se bavi sudbinom čovečanstva, ali ostavlja prostor za interpretaciju. Ova knjiga istražuje šta znači biti slobodan – fizički, ali i mentalno. Stanovnici silosa suočavaju se sa pitanjem da li je sloboda vredna rizika uništenja, ili je sigurnost u zatvorenom sistemu bolja opcija.
Jedan od ključnih elemenata ovog dela je razotkrivanje veće istine o silosima: oni nisu izolovani, već deo mreže. Ova otkrića ne samo da proširuju svet serijala, već postavljaju dublja pitanja o kolektivnoj odgovornosti i ljudskoj prirodi.
Serija: Spektakl ili dublja priča?
Apple TV+ adaptacija „Silosa“ donosi vizuelno bogat prikaz sveta koji je Howey stvorio. Sam silos, sa svojim industrijskim dizajnom, dugim spiralnim stepeništem i podelom na sektore, oživljen je s velikom pažnjom prema detaljima. Ova serija je očigledno rađena s visokim budžetom, što se vidi u svakom kadru.
Međutim, serija se značajno razlikuje od knjige, i to na više nivoa:
1. Prilagođavanje tempa
Dok knjiga ima sporiji tempo, gde svaka tajna silosa polako izlazi na površinu, serija ubrzava razvoj događaja kako bi privukla pažnju savremene publike navikle na dinamične priče. Na primer, lik šerifa Holstona, čiji postupci otvaraju radnju u knjizi, u seriji dobija više prostora kroz proširene flešbekove. Ovo omogućava publici da se emotivno poveže s njim pre nego što radnja krene dalje.
2. Proširenje sveta
Serija dodaje nove likove i podzaplete koji nisu prisutni u knjizi. Na primer, političke intrige u administraciji silosa i prošireni dijalozi među likovima omogućavaju dublji uvid u dinamiku društva. Iako ovo doprinosi raznovrsnosti priče, ponekad skreće fokus sa ključnih tema knjige, poput unutrašnje borbe za slobodu.
3. Tonalne promene
Knjiga je introspektivnija i bavi se filozofskim pitanjima o kontroli i ljudskoj prirodi. Serija, s druge strane, stavlja akcenat na vizuelni spektakl i akciju, što je čini pristupačnijom, ali i plićom u nekim aspektima. Na primer, scena „čišćenja“ – ključni ritual u silosu gde osuđenici izlaze napolje kako bi očistili kamere pre nego što umru – u knjizi je psihološki kompleksnija, dok je u seriji fokus na vizuelnom efektu.
Šta funkcioniše bolje?
Knjiga briljira u istraživanju unutrašnjeg sveta likova i izgradnji postepenog osećaja misterije. Čitaoci imaju vremena da se povežu s likovima, razumeju njihovu motivaciju i sami razmišljaju o dubljim pitanjima koja Howey postavlja. Neki od najupečatljivijih momenata u knjizi, poput Džulijetinog otkrića o pravoj prirodi sveta izvan silosa, ostavljaju dugotrajan utisak jer se dešavaju nakon pažljivo građenog iščekivanja.
Serija, s druge strane, nudi bogat vizuelni doživljaj i prilagođena je publici koja preferira brži tempo i kompleksnu naraciju sa više zapleta. Glumačka ekipa, predvođena Rebekom Ferguson, donosi emotivnu težinu pričama likova, dok su produkcija i scenografija na nivou najboljih modernih serija. Ipak, zbog svoje potrebe da impresionira vizuelnim spektaklom, serija gubi deo filozofske dubine i sporog otkrivanja misterije koje su srž knjige.
Međutim, serija nam donosi neke od najboljih glumaca današnjice: Steve Zahn (Solo), Rashida Jones (Allison), Tim Robbins (Bernard Holland), Iain Glen (dr Pete Nichols), Harriet Walter (Walker), Common (Robert Sims), Rick Gomez (Patrick Kennedy), Clare Perkins (Carla McLain), i naravno Rebecca Ferguson kao Juliette.
Knjiga ili serija?
Ako ste ljubitelj dubljih priča koje podstiču razmišljanje, knjiga „Silos“ je nezaobilazno štivo. Njena introspektivna priroda, majstorsko građenje sveta i emocionalna dubina likova pružaju iskustvo koje je teško preneti na ekran.
S druge strane, serija je idealna za one koji žele dinamičniji, vizuelno upečatljiv doživljaj. Iako se razlikuje od knjige u određenim aspektima, uspeva da prenese osnovnu poruku o borbi za istinu i slobodu, čak i kada se fokusira na akciju i političke intrige.
Za najbolje iskustvo, preporučujem da prvo pročitate knjigu kako biste u potpunosti razumeli bogatstvo Howeyjeve priče, a zatim pogledate seriju kao njenu vizuelnu reinterpretaciju. Obe verzije, na svoj način, pružaju jedinstven pogled na to šta znači biti slobodan u svetu ograničenja.
By Dita