Filozofija i književnost obje koriste jezično izražavanje kako bi došle do određenog cilja. No koji je to cilj, na koji način koriste jezik da bi došle do njega i razlikuju li se u suštini te dvije metode?
Miroslav Krleža, ‘Marginalije o gradovima i ljudima’ (priredio Vlaho Bogišić, Naklada Ljevak, Zagreb 2016): Asketski pristup oblikovanju fragmenata pomaže kao tip ‘direktne akcije’: s minimalnim krležijanskim naporom, s njegovom rečenicom-dvije, mogu se srušiti čitavi vagoni naših dnevnopolitičkih i medijskih fabrikacija
Možda u našem detinjstvu nema dana proživljenih s tolikom potpunošću kao onih za koje smo verovali da smo ih propustili bez života, onih koje smo proveli uz omiljenu knjigu.
Ja sam najveći deo svojih Pesama napisao pre nego što sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao Pesnik tj. onaj koji nije ugrožen onim o čemu peva, koji ima jedan povlašćen položaj u odnosu na ono što kazuje.
Legat Federika Garsije Lorke je nacionalno kulturno dobro i kao takvo u celosti će ostati u Španiji. Zabranjeno je prodavanje ili iznošenje bilo kog njegovog dela van granica zemlje.
Virdžinija Vulf napisala je roman ’’Između činova’’ iza kulisa nadolazećeg ratnog komešanja. Nedugo potom je i umrla. Danas njen poslednji roman nije toliko poznat, ali jeste veoma upečatljiv.
