Ne treba da od zaljubljenosti načinite osnovu života. Ona je plemenito osećanje, ali, ipak, samo osećanje. Ni za jedno osećanje ne možemo da tvrdimo da će večno trajati.
Trajati mogu znanje, načela, običaji, ali osećanja dođu i odu. U stvari, bez obzira na to šta ljudi govore, ono što nazivamo zaljubljenošću obično ne traje dugo. Mnoge stare bajke se završavaju rečenicom: “Živeli su srećno sve do smrti.” Ako to znači da su pedeset godina osećali jedno prema drugom isto što su osećali i dan pre venčanja, tada možemo slobodno da tvrdimo da to nije istina, a i da jeste, to uopšte ne bi bilo poželjno. Ko bi mogao da podnese da živi u takvom uzbuđenju makar pet godina? Šta bi se u tom slučaju desilo s našim poslom, jelom, spavanjem, odnosima s prijateljima?
Naravno, prestanak zaljubljenosti ne mora da znači i prestanak ljubavi. Ljubav u drugom značenju, ljubav koju treba razlikovati od zaljubljenosti, nije obično osećanje. Ona je duboko jedinstvo postignuto snagom volje, te svesno jačano navikom… Muž i žena mogu da se vole čak i u onim trenucima kad se jedno drugom ne sviđaju previše, kao što, uostalom, mi sebe volimo i onda kad nismo oduševljni sami sobom. Oni su u stanju da održe tu ljubav čak i kad bi mogli, ako bi hteli, da se zaljube u nekog drugog. Zaljubljenost ih je podstakla da jedno drugom obećaju vernost, dok im ovakva tiha ljubav omogućava da obećanje ispune. Upravo je takva ljubav gorivo koje pokreće bračnu mašinu, a zaljubljenost je eksplozija koja ju je uključila.
Impulsportal