U svojoj autobiografiji, Gete navodi da je pisanje imalo terapeutsko dejstvo na njega, jer je tih godina razmišljao o samoubistvu.
Kada je objavljen davne 1774. godine, roman “Jadi mladog Vertera” postao je senzacija i vinuo njegovog mladog autora Johana Volfganga Getea među zvezde, piše Ozy.
Poluautobiografski roman o romantičnom junaku koji izvršava samoubistvo zbog neuzvraćene ljubavi postao je prvi bestseler i prva psihološka novela, a kasnije poslužio kao inspiracija brojnim velikanima svetske književnosti, od Franca Kafke i Ralfa Valda Emersona do Tomasa Mana.
U svojoj autobiografiji, Gete navodi da je pisanje imalo terapeutsko dejstvo na njega, jer je tih godina razmišljao o samoubistvu. Ono što pisac nije znao je da će “oslobađanje njegovih unutrašnjih demona” u velikom broju slučajeva imati tragične posledice.
Nakon što je popularnost romana “eksplodirala” u Evropi (Napoleon ju je navodno pročitao bar sedam puta), priča je osvojila srca čitalaca širom Amerike.
Usledila je proizvodnja velikog broja predmeta vezanih za tematiku “Jada mladog Vertera”, uključujući gravire, porcelan, pa čak i parfem “eau de Werther”.
Tema neuzvraćene ljubavi sa tragičnim krajem toliko je okupirala umove i srca mladih Geteovih savremenika da su počeli da nose plave kapute i žute pantalone u slavu svog omiljenog protagoniste.
Ipak, imitacija se nije zaustavila samo na odevnom izboru – uskoro su u evropskim medijima počeli da se pojavljuju naslovi o samoubistivima inspirisanim slavnim romanom.
Kritičari su smatrali da Verter opravdava, pa čak i vrednuje samoubistvo. Godinu dana nakon objavljivanja knjige, Univerzitet u Lajpcigu pokrenuo je peticiju za njeno ukidanje radi zaštite javne bezbednosti. Potez se pokazao kao uspešan, a roman je uskoro zabranjen i u Italiji i Danskoj.
Gete je kasnije u životu izrazio žaljenje zbog uticaja koje je priča imala na one “koji su smatrali da moraju da pretoče poeziju u realnost”, a Madam de Stal je tvrdila da je u to vreme “Verter izazvao više samoubistava od svih najlepših žena sveta”.