Foto: Maximalac.com
Na jednom ostrvu nasred mora sagradio je gavran sebi gnezdo. Ostrvo je bilo maleno i kad su mu se izlegli ptići, ponestalo je hrane za njega i njegovu decu. Gavran odluči da se vrati s ostrva na kopno.
Najpre je uzeo u kljun jedno ptiče i poleteo s njim preko mora. Put je bio dalek i gavran je bio sve umorniji i sve slabije mahao krilima. „Sad sam jak, a moje ptiče slabo, — razmišljao je gavran. — Preneću ga preko mora, a kad ono poodraste i ojača, ja ću biti slab. Hoće li se tada setiti mojih napora kad sam ga prenosio preko mora i da li će i ono mene prenositi?” Stoga stari gavran upita sina: — Kad mene izda snaga u starosti, a ti budeš odrastao i snažan, hoćeš li me negovati i ovako nositi kad ustreba? Reci mi istinu! Plašeći se da ga stari gavran ne baci u more, ptić bez razmišljanja odgovori: — Hoću, oče! Stari gavran je leteo dalje i sve više sustajao, razmišljajući pri tome: „Moj sin nije rekao istinu!” — te otvori kljun i ispusti mladunče. Ptić pade u vodu kao kamen i uskoro se izgubi u talasima. Gavran se vrati na ostrvo. Kada se oporavio i ojačao, uzeo je drugog sina i poleteo s njim preko mora. Došavši nasred mora, opet se umorio tako da je jedva mahao krilima. Tada upita i drugog sina hoće li ga starog prenositi. Sin bez razmišljanja odgovori: — Hoću, oče! — jer se bojao da ga stari ne baci u more. Otac nije poverovao ni ovome sinu i kad mu je ponestalo snage, on otvori kljun, pa i drugo ptiče pade u more. Kad se stari gavran vratio na ostrvo, u gnezdu je ležalo još samo jedno ptiče. Stari gavran uze poslednjeg sina i polete s njim preko mora. Daleko od ostrva, a još dalje od kopna, gavran oseti toliki umor da je jedva pokretao krila. — Sine, — upita on — hoćeš li me hraniti i negovati kad ostarim? — Ne, oče, neću! — odgovori ptić. — Zašto? — upita gavran. — Kad ti ostariš, a ja odrastem, saviću svoje gnezdo i imati decu, pa ću njih hraniti i negovati. Gavran se zamisli, pa zaključi: „Ovaj govori istinu. On će saviti svoje gnezdo i podizati svoju decu. Zato ću uložiti sve snage i preneti ga preko mora!” Stari gavran nije pustio u talase poslednjeg sina, već je iz sve snage zamahao krilima i preneo ga na kopno da svije sebi gnezdo i stvori podmladak.
Lav Nikolajevič Tolstoj