Ako čovek psuje, ne čini to samo zbog toga što su stvari neposlušne.
Ako čovek psuje, ne čini to samo zbog toga što su stvari neposlušne. Za sada ne raspolažemo zadovoljavajućim objašnjenjem o psovanju. U svakom slučaju i pouzdano mantra (magijska formula) priziva sile, i ako već ne mogu da pomognu, bar se svete, i time što se neposlušna stvar proklinje, ona je kažnjena. Psovanje oslobađa demonske sile. Stvari bi trebalo da su poslušne, i čovek se vrlo dobro seća bivstva u kojem su stvari zaista i bile poslušne; kada je čovek još posedovao moć koja mu je obezbeđivala neograničenu vlast nad stvarima. Čovek ponajmanje može da podnese neposlušnost stvari. Nepodnošljivo je ako on nešto ispusti, ono padne, ako dotakne vrelo gvožđe, opeče ruku.
Čovek ulaže kolosalne napore da bi ponovo vaspostavio svoju moć, i civilizacija, nauka, tehnika konačno I nisu ništa drugo do pokušaj ponovnog zadobijanja bezuslovne moći kojom je izvorno raspolagao, ali ju je izgubio. U onom bivstvu, kojeg se čovek seća, između humanog i poretka stvari reč (jezik) je imala takvu posredničku ulogu da su stvari izvršavale izgovorenu reč. Jezik je izvorno morao posedovati prirodu mantre, ali je ona sasvim pouzdano bila legalna. Čovek je kasnije (kao posledica korupcije) želeo da nelegalno koristi stvari, i zbog toga stvari nisu bile poslušne. Civilizacija, nauka, tehnika, pak, ne traže legalnu primenu stvari, nego čine napor da pronađu metod kako da iskoriste stvari za svoje nelegalne ciljeve. U ovom procesu cilj magijskih mantri (danas obično čarobne reči u vidu matematičkih formula) nije korišćenje stvari prema osnovnom poretku načelu, nego bezuslovno podjarmljivanje stvari. Stvari ne prestaju da protestuju, i odupiru se. Čovek na višem stepenu uvek izmišlja nove formule za podjarmljivanje, a na nižem stepenu, ako mu se stvar odupire, on psuje.
Većinom grdi Boga (druga formula traži pomoć Boga), jer je uveren da ga je Bog lišio moći nad stvarima. Kao posledica početne korupcije, čovek je moć izgubio zbog svoje greške, i konačno može je ponovo zadobiti tek u jednom jedinom slučaju, ako ukine korupciju i vaspostavi ljudsku normalnost i vrati se u opšti poredak sveta.
Naravno, pod stvarima ne treba podrazumevati samo metal i kamen i vazduh i vodu. Nije verovatno da će njihovo podjarmljivanje biti uspešno, ali su mogući delimični uspesi, samo da bi na koncu krah bio što veći. Stvar nad kojom je čovek izgubio vlast jeste stvar-svet ljudskih veza, množina odnosa privatnog i kolektivnog ljudskog života. I to je neuporedivo teže, čovek više nije gospodar odnosa i istinski ni ne sluti šta se zbiva. Nov razlog za psovanje. Stvari su neposlušne. Slede sopstvene zakone, i ne izvršavaju čovekove zapovesti. Po svemu sudeći čovekovi zahtevi nisu legalni.
Nisu zahtevi poretka, nego samovolje. Zbog toga čovek ne traži kako da uspostavi legalnost svojih zahteva, nego hoće da realizuje svoju samovolju, i to po svaku cenu. To je ono što se naziva nasilje.
Psovanje je čarobna formula demonskog nasilja. Potpuno je besmisleno i besciljno, kao i svako demonsko očitovanje.
U stvarima nužno i uvek postoji osvedočeni otpor prema humanom. Postoji jezik koji čuva ovo znanje. U nemačkom Gegenstand, što znači predmet, i stvarno znači otpor. Slično je i značenje reči objectum. Međutim, stvar nije zlonamerno neutralna, mnogo pre je samo glupa na veoma teško dokučiv način. Zaista, jedva da postoji gluplja stvar nego da predmet, koji nije poduprt i nije obešen, sigurno pada. Celokupna tehnika je izgrađena na ovoj nepomerljivoj gluposti. Pored toga, mnogi se usuđuju da to nazovu zakonitošću prirode. Opasnost je u tome da ako humano onemoća i stvari budu tako otrgnute, biće već sasvim svejedno šta ko misli i kaže i čini. Anonimno samovoljno vrtloženje, koje se ne može slediti, i čije otkrivanje i opis zahteva beskrajan niz reči i vremena.
Bela Hamvaš