U knjigama se Holmsov stan nalazi na londonskoj adresi – ulica Bejker 221b. Iznajmljuje ga, zajedno sa svojim jedinim prijateljem Džonom Votsonom od gospođe Hadson koja u pripovetkama često donosi telegrame s pozivima u pomoć za slavnog detektiva.
Kada god se pojavi nova ekranizacija romana Artura Konana Dojla, neke nove istine i neke nove teorije izađu pred javnost. Šerlok Holms je inače najčešče ekranizovani književni lik u istoriji, a u Velikoj Britaniji se smatra nacionalnim blagom. Za njega vezujemo britak, mada često i psihotičan um, njegovog pomoćnika Votsona, gospođu Hadson, ali i čuvenu adresu na kojoj je počeo da živi sa svojim prijateljem još u prvom romanu „Crvena nit“. Znate li zašto je za mesto stanovanja uzeto baš ovo mesto?
Kuća Šerloka Holmsa danas
U knjigama se Holmsov stan nalazi na londonskoj adresi – ulica Bejker 221b. Iznajmljuje ga, zajedno sa svojim jedinim prijateljem Džonom Votsonom od gospođe Hadson koja u pripovetkama često donosi telegrame s pozivima u pomoć za slavnog detektiva. Votson se ženi i odlazi, ostavljajući Holmsa kao jedinog stanara. U stvarnom životu ulica Bejker nije do 1930-ih imala broj 221B. Zapravo, brojevi kuća u Ulici Bejker nisu bili veći od 100, što je, vrlo verovatno, razlog zbog koga je Konan Dojl izabrao veći broj. Slovo koje se nalazi iza broja ukazuje na stan na prvom spratu stambene zgrade sa stanovima za izdavanje. Samo mesto na kome se nalazila kuća, ukoliko je zaista postojala, predmet je spora više naučnika, iako je sigurno da 1887. godine, u vreme kada su prve priče o Holmsu objavljene, sama adresa nije postojala.
Muzej Šerloka Holmsa
Deo ulice koji se prostire severno u odnosu na Marilebon Roud u kome se danas nalazi zgrada sa brojem 221, bio je poznat u vreme Konana Dojla kao Gornja ulica Bejker, a u svom prvom rukopisu, on smešta Holmsovu kuću upravo u „Gornju ulicu Bejker“ što ukazuje na činjenicu da, ukoliko je na umu imao realan raspored, kuća bi morala da bude negde u tom delu ulice. Britanski pisac krimi romana Najdžel Morland je tvrdio da je kasnije u svom životu Konan Dojl identifikovao raskršće ulica Bejker i Džordž, koje se nalazi oko 500 metara južno od Marilebon Rouda, kao mesto na kome se nalazio broj 221b.
Stan Šerloka Holmsa danas još uvek postoji i još uvek je opremljen tako da izgleda onako kako je izgledao u viktorijansko doba. Unutrašnjost je u potpunosti nameštena onako kako je opisano u romanima. Stan je služio i za snimanje filmova o Holmsu. Posetioci ovog svojevrsnog muzeja mogu da sede u Holmsovoj stolici pored kamina kao i u njegovoj spavaćoj sobi. Šerlokove stvari nalaze se na uobičajenom mestu. Spavaća soba doktora Votsona nalazi se na drugom spratu i gleda na malo dvorište iza kuće, dok je soba gospođe Hadson s prednje strane. Ove sobe sadrže lične stvari i privatne papire velikog detektiva, kao i veliki broj eksponata iz romana o njemu. Dnevnik doktora Votsona sadrži rukom pisane beleške i delove čuvenih avantura iz „Baskervilskog psa“. Izložbena soba na trećem spratu sadrži nov prikaz voštanih figura iz romana. Soba na tavanu, gde su stanari imali običaj da odlažu svoje stvari i kofere, može se takođe posetiti.
Unutrašnjost Holmsove kuće, prema Arturu Konanu Dojlu
Postoji samo mala začkoljica. Današnji muzej je smešten na adresi Bejker 239. Otvoren je 27. marta 1990-e, a ova kuća je izabrana jer je izgledom podsećala na kuću iz tog vremena. Što je i logično jer datira iz 1830-e godine.
Filip Ugrenović/ Adria Daily