, pokazujući službeniku Gestapoa na panoramu Sarajeva, dok se u pozadini sve glasnije čuje kultna muzika filma „Valter brani Sarajevo”.){kind=link}
„Park prinčeva” – mesto gde se završava film, a počinje muzej „Valter brani Sarajevo”
Nemački oficir fon Ditrih izgovara rečenicu „Das ist Valter” („Ovo je Valter”), pokazujući službeniku Gestapoa na panoramu Sarajeva, dok se u pozadini sve glasnije čuje kultna muzika filma „Valter brani Sarajevo”.
Nemački oficir fon Ditrih izgovara rečenicu „Das ist Valter” („Ovo je Valter”), pokazujući službeniku Gestapoa na panoramu Sarajeva, dok se u pozadini sve glasnije čuje kultna muzika filma „Valter brani Sarajevo”.
Ova scena više nije privilegija samo nemačkog glumca Hanja Hasea – može je doživeti svaki posetilac budućeg muzeja „Valter brani Sarajevo”.
Projekat Filmskog centra Sarajeva, baštinika istorije bosanskohercegovačkog filma, trebalo bi da oživi jednu od najsnažnijih filmskih uspomena na Sarajevo.
„To je filmski muzej – nije posvećen samom narodnom heroju Vladimiru Periću Valteru, nego filmu koji nosi to ime.
Ali biće tu reči i o liku, koji je podloga za čitavu priču”, kaže za BBC na srpskom direktor Filmskog centra Sarajevo Jasmin Duraković.
Kao što „Valter” nije bio klasičan film, ni muzej neće biti potpuno klasičan.
„Mi radimo muzej kao da radimo jedan film – radiće scenografi, kostimografi.
Pravimo rekonstrukciju scena iz filma, u minimalističkom izdanju”, opisuje Duraković i najavljuje otvaranje muzeja za 2019. godinu.
Film „Valter brani Sarajevo”
- premijera 12. aprila 1972. godine
- trajanje 133 minuta
- režija: Hajrudin Krvavac
- produkcija: Bosna film
- glavne uloge: Velimir Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Rade Marković
Glavni protagonisti filma „Valter brani Sarajevo”
Pretvaranje grada u muzej
Režiser filma Hajrudin Krvavac posvetio je „Valtera” građanima Sarajeva i njihovom herojskom ponašanju i otporu tokom Drugog svetskog rata.
Vođeni i tom idejom, tvorci muzeja pretvoriće ceo grad u muzej.
„Grupa mladih ljudi radi digitalnu aplikaciju za muzej: kada kupite kartu, skinete aplikaciju u kojoj će biti mapa lokacija koje su u vezi sa filmom”, kaže Duraković.
Sigurno najpoznatija je ona koja je prva završena – vidikovac iznad grada na kome je snimljena završna scena filma pretvorena je u mesto gde se može napraviti fotografija, ali i ponešto naučiti o filmu.
„Kod Begove džamije, oživećemo čuvenu scenu kod sajdžijske radnje, u kojoj se proslavio Rade Marković.”
Jasmin Duraković u prostorijama Filmskog centra Sarajevo koje će biti pretvorene u glavni muzejski prostor
Gestapo soba, soba pokreta otpora, figure glavnih likova – biće to redovna postavka osnovnog izložbenog prostora u prostorijama samog Filmskog centra Sarajevo.
„Najveći deo budžeta su figure u prirodnoj veličini – za početak bismo napravili dve-tri, a posle ćemo i dodavati ako treba.”
Duraković tvrdi da se muzej pravi za nekoliko desetina hiljada evra – pre svega jer sam Filmski centar već ima prostor koji želi pametno da iskoristi.
„Valter fest”
Dok muzej u Sarajevu nastaje, u Mladenovcu je 2018. godine održan prvi „Valter fest” – filmski festival domaće produkcije koji je ime dobio po slavnom jugoslovenskom filmu.
„Velimir Bata Živojinović rođen je na teritoriji opštine Mladenovac, u selu Koraćica – njegovi roditelji su iz ovih krajeva”, kaže za BBC na srpskom Branko Miloradović, direktor mladenovačkog Centra za kulturu.
Kao glavni motiv za pokretanje festivala koji se već posle prve godine izborio za podršku Ministarstva kulture, u Mladenovcu navode čuvanje sećanja na svog slavnog sugrađanina, ali i popularizovanje srpske kinematografije.
„Nismo se opredelili samo za podršku ratnom filmu, već promovišemo domaću produkciju kojoj uvek treba dati podstrek.
U pratećem programu idu filmovi Bate Živojinovića, a ideja je da svake godine imamo i nekog gosta koji je bliži akcionim filmovima, u kojima je Bata bio prepoznatljiv”, kaže Miloradović.
Institucije iz Mladenovca i Sarajeva već su ostvarile kontakt i planiraju saradnju – upotpunjavanje priče o Valteru lakše ide uz legendu o Velimiru Bati Živojinoviću.
Plakati iz kultnog filma na zidu jednog od beogradskih kafića
Život filma u novom dobu
Među šezdesetak zemalja u koje je distribuiran, bez dileme izdvaja se njegov uspeh u Kini – „Valter” je tamo jedan od najpopularnijih stranih filmova, a Bata Živojinović bez konkurencije među stranim glumcima.
Potvđuje to i direktor sarajevskog Filmskog centra prepričavajući anegdotu sa otvaranja prve isturene pozicije muzeja, na sarajevskom vidikovcu.
„Kad je kineska turistkinja videla da smo dijaloge iz filma napisali na kineskom, ona je trčala od radosti, želela da se cela porodica slika”, priseća se Duraković.
Kaže i da podaci Turističke organizacije Sarajeva govore da je prestonicu Bosne i Hercegovine u prvih šest meseci 2018. godine posetilo oko 25 hiljada kineskih turista – i da je to brojka zabeležena pre ukidanja viza koje su Kinezima bile neophodne za ulazak u BiH.
Potencijal od stotinak hiljada kineskih turista u regionu nije zanemarljiv – i tu ovaj muzej vidi svoju publiku.
Publiku, čije interesovanje se ne smanjuje ni činjenicom da većina glumaca iz filma više nije među živima.
„Od glumaca, samo je živ – Emir Kusturica”, kaže Jasmin Duraković i uz osmeh objašnjava da je to bilo njegovo prvo pojavljivanje na filmu i to u jednoj od masovnih scena gde glumi mladog komunističkog aktivistu.
Bista partizanskog heroja Vladimira Perića Valtera, idejne podloge za glavnog lika u filmu, stoji nedaleko od hale „Skenderija”
Da bi se sećanje na film obnovilo, pre nekoliko godina pokrenut je veliki projekat pravljenja rimejka istorijskog spektakla.
Inicijativa Filmskog centra Sarajeva, „Jadranfilma” iz Zagreba i kineskih investitora ipak je pomalo zastala, ali Duraković kaže da se o njoj i dalje intenzivno razmišlja.
U međuvremenu se Valter, ipak, vraća u Sarajevo – za početak, kao muzejska figura u prirodnoj veličini.