ilustracija: Srećko Radivojević
Šta se dešava u Africi?
Pesak, vrućina, plemena, žirafe, slonovi… filozofija?
piše: Teodora Rebić
O arapskoj kulturi, islamskim misliocima imamo prilike da čitamo i saznajemo. Istorija severenoafričke misli umrežena je sa evropskom. Znamo da je postojao viševekovni međusobni uticaj ovih kultura, filozofija i ideologija. Ali šta Evropljani znaju o podsaharskoj Africi? Manjak informacija, manjak znanja o dešavanjima u ovom delu sveta ostavlja ogroman prostor u kome nastaju predrasude. Svakako, bilo bi naivno pretpostaviti da ne postoje filozofske škole i pokreti koji su se razvijali sve ovo vreme.
Te filozofije su uglavnom praktične filozofije. Teoretski opisane ideje o tome kako treba živeti u praksi. Usko su povezane sa religijama i kulturama tamošnjih naroda; zbog toga ih često određuju kao etnofilozofije. Jedna od najznačajnijih i najrasprostranjenijih jeste – Ubuntu filozofija. Ubuntu pokret je imao najveće zasluge za ukidanje aparthejda (rasne segregacije) u Južnoj Africi i snažno je uticao na političku scenu cele podsaharske Afrike. Dezmond Tutu je dobio Nobelovu nagradu boreći se baš za ideju Ubuntua, odnosno ukidanje apatrthejda.
Ubuntu kao reč ima univerzalno značenje, to je više od same reči. Ubuntu je koncept koji govori da ne možeš biti čovek bez čoveka – ja sam ono što jesam zato što smo svi to isto. Osnovu ovog koncepta predstavljaju odgovornost prema drugima i saosećanje sa njima. Ubuntu se može prevesti i kao zajedništvo, kolektivnost, osećaj pripadnosti nečemu većem i širem od nas samih.
Drugim rečima, identitet čoveka jeste ne samo kolektiv, nego čovečanstvo. Pojedinac postoji kao član zajednice, međutim, samo kao aktivan član zajednice. Odnosi koje pojedinac gradi sa ljudima oko sebe čine ga čovekom uopšte, ali i njime samim. Ja jesam jer jesam u relaciji sa drugim ljudima. Te relacije određuju identitet u potpunosti. Na osnovu njih čovek doživljava samog sebe na određeni način, ali se na osnovu njih i predstavlja drugima. Ništa osim toga i ne sačinjava jedan identitet.
U praksi, ovo određenje se oslikava kroz potpuno povezivanje i umrežavanje sa zajednicom na svim nivoima. Ubuntu – biti human je biti čovek. I to je sasvim racionalno. Saosećanje za druge postoji sa ciljem izgradnje zajednice ljudi ravnopravnih po svim osnovama. Racionalno je bezrezervno i bezuslovno podržavati i pomagati druge. Jer, po prirodi stvari, na taj način pomažemo i sebi. U nama je unutrašnja želja za dobrobiti svih oko nas jer svi imaju za cilj dobrobit zajednice. Tvoje dobro je doslovno sadržano u tuđem dobru, jer ti jesi kroz druge ljude. Sa tim da se kao ultimativni cilj nikada ne postavlja lično dobro, jer ono samo po sebi, izolovano, ne postoji. To jest, onaj koji živi za takav cilj ne može se smatrati čovekom.
Osoba koja poseduje Ubuntu u sebi je otvorena i dostupna drugima, uvažava i poštuje druge, ne oseća se ugroženo od strane ostalih, predaje svoje znanje, ideje i veštine velikodušno. Ne želi imati više od ostalih. Ne želi biti bolji od ostalih. Jer uvek sebe doživljava zajedno sa ostalima. Tuđa dobrobit uveličava i njenu dobrobit, ne umanjuje je. Poređenja sa ostalima gotovo da nema jer nema te kategorije.
Ubuntu je i više od reči, ubuntu je gledati na druge, ne samo na sebe. Ubuntu znači da ne treba otimati nego deliti, ne takmičiti se nego sarađivati, ne eksploatisati već čuvati, ne – strahu, da – ljubavi. Međusobna povezanost ljudi, na dobrovoljnoj osnovi bez bilo kakvih materijalnih ili nekih drugih skrivenih motiva je smisao Ubuntua. Ubuntu je davanje, spremnost da se podeli nešto sa nekim drugim, bez obzira na to da li je taj neko nama blizak ili poznat.
U Africi ovako objašnjavaju Ubuntu: Tvoj bol je moj bol, moje bogastvo je tvoje bogastvo, tvoje spasenje je moje spasenje. Sa ovom filozofijom, čovek nema želju niti potrebu da naudi drugome, jer tako čini loše sebi. Ili, naudivši drugom, gubi Ubuntu, gubi humanost, više nije ni čovek. Od čega, smatra se, ne postoji gora kazna. Osećaj da si svojom krivicom, nekim nedelom izgubio humanost najveći je poraz u okvirima društava Ubuntu filozofije. U takvim društvima, klasičan, evropski sistem kažnjavanja i suđenja nije sasvim smislen. Budući da je sve institucijalizovano, nastaje konfuzija i komplikacija u doživaljavanju i definisanju pravde, krivice, kazne i nagrade.
Za nas je potpuno razumevanje Ubuntu filozofije života skoro nemoguće. Ova filozofija je duboko ukorenjena u afričkim kulturama. Ona jeste sama sistem vrednosti. Čvrsto je povezana sa religijskim i kulturnim uverenjima afričkih naroda. Podrazumeva određeno mesto i određeno vreme. Ona je njihov prosti način življenja, ne uči se, niti objašnjava. Stoga, možemo samo da zamišljamo, poredimo i analiziramo ono što vidimo.
Savremeno i evropsko doživljavanje života i čoveka može da deluje, čak, dijametralno suprotno. Naime, čovek u našem kontekstu, sve manje ima potrebu, a i želju da bude deo zajednice. Uloga koju ima zajednica u životu pojedinca postaje zanemarljiva. Počevši od osećaja za porodicu, preko nacionalnosti, pa sve do čovečnosti, drugi ljudi i odnosi sa njima prestaju da budu deo ličnog identiteta. Ja sam ja, i tačka. Samostalnost i nezavisnost kotiraju se kao čiste vrline; na samom vrhuncu, poenta jeste postati samodovoljan. U takvom kontekstu, cilj jeste samo lični uspeh i moć, a ljudi oko nas postaju naša konkurencija. Nema poverenja, već straha. Čitava slika sveta i sistem vrednosti odlaze u samu krajnost i otuđenje.
Niti je moguće, niti je potrebno da se izmestimo iz našeg mesta i vremena. Naša slika sveta i sistem vrednosti su plod ogromne količine okolnosti. Činjenica je da smo se otuđili i da smo maksimalno usmereni na sopstvenu dobit. Niko od nas ne može očekivati da se ponašamo kao članovi afričkih plemena. Međutim, s vremena na vreme je korisno ispitati ispravnost uverenja prema kojima funkcionišemo jako dugo.
Ubuntu filozofija inspiriše da se, makar, udaljimo od krajnosti u kojoj se nalazimo. Ona nas podseća da čovek ne može biti ljudsko biće ukoliko je sam i izolovan; on mora osetiti saosećanje i milosrđe. To je jedino moguće ukoliko pustimo ljude da uđu u naš život. Ljudi su, ipak, stvoreni da žive jedni sa drugima. Ljudi daju smisao i vrednost životima i sudbinama. Mi možemo pustiti ljubav da zavlada umesto straha. Strah je taj koji nas zbog želje za kontrolom vodi u izolaciju. Jer, naime, čovek više veruje sebi nego drugim ljudima. Ubuntu filozofija predstavlja svet u ogledalu, bolji svet koji sami možemo stvoriti.