Smrt Vincenta van Gogha, Miloska Venera, Smrt Ivana Kruegera su neke od misterija Pariza
1. Smrt Vincenta van Gogha
Vincent van Gogh je bio jedan od najcenjenijih slikara svih vremena. Jula 1890. godine pronađen je mrtav, a kako se pretpostavljalo, zbog njegovog dugog i bolnog problema sa anksioznošću i učestalim problemima mentalnih bolesti, radilo se o samoubistvu. Međutim, prema dobitnicima Pulicerove nagrade, istoričarima Stevenu Naifehu i Gregoryju Whiteu Smithu, ta teorija jednostavno ne pije vodu. Jedna od najčudnijih stvari u vezi sa njegovim samoubistvom je to što je pucao sebi u stomak, pa je umirao 29 sati. Stoga se postavlja pitanje zašto nije prekratio te muke? Takođe, pištolj iz koga je pucao nikada nije pronađen, a između ostalog, naručio je nove zalihe boja i napisao veoma optimistično pismo svom bratu. Naifeh i Smith ističu i slabe izvore za Van Goghove suicidalne tendencije: a) Postojao je umetnik po imenu Emile Bernard, koji je ranije proširio dramatične glasine o tome da je poznati umetnik sebi odsekao uvo. b) Adeline Ravoux, kćerka vlasnika pansiona u kojem je Van Gogh boravio i koja je u ono vreme bila trinaestogodišnjakinja, često je menjala priču, uglavnom prepričavajući ono što je čula od oca. c) Paul Gachet, sin doktora koji je lečio Van Gogha, imao je sedamnaest godina kada je Van Gogh pronađen mrtav. Pored toga što je kod njega kasnije pronađena nekolicina slika koja je misteriozno nestala iz Vincentovog studija, većinu života proveo je preuveličavajući kako svoju, tako i ulogu svog oca u životu čuvenog slikara. d) Rene Secretan, maloletni nasilnik, navodno je dao pištolj Van Goghu.
2. Miloska Venera
Miloska Venera, jedno od najpoznatijih umetičkih dela, pronađena je 1820. godine i nalazi se u muzeju Luvr. Ova skulptura isklesana je u mermeru, a smatra se da predstavlja grčku boginju ljubavi i lepote Afroditu, odnosno Veneru, prema rimskoj mitologiji. Međutim, ona nema ruke i niko nije siguran šta se zapravo dogodilo sa njima. Nekada se pretpostavljalo da je u njima držala ogledalo, dete, štit, koplje ili jabuku, a u novije vreme – vreteno i konac. Bilo kako bilo, mogućnosti su zapravo brojne.
3. Ukradena dela Ernesta Hemingwaya
Krajem 1922. godine Hemingway je putovao Evropom kako bi prikupio informacije o ratu između Grčke i Turske, a čak je prisustvovao i Konferenciji u Lozani gde je postignut dogovor o tom sukobu. Njegova prva žena Hadley, želela je da provede Božić i Novu godinu sa njim i krenula je u Lozanu. No, na železničkoj stanici u Lionu kofer u kom je nosila rukopise njegovih romana i pesama odjednom je nestao, što je za posledicu imalo negativan odnos između njih dvoje. Šta se zapravo zbilo, obavijeno je velom tajne.
4. Kraljevska krv
Kada je kralj Luj XVI pogubljen 1793. godine, tada je jedan od svedoka maramicom navodno pokupio njegovu krv i sakrio je u bundevu. Ona i dalje postoji, ali se ni dan-danas ne zna čija je krv sačuvana u njoj.
5. Smrt Ivara Kruegera
Početkom 1932. bogati švedski industrijalac Ivar Kreuger pronađen je mrtav u svojoj hotelskoj sobi u Parizu. Autopsijom je uvrđeno da je izvršio samoubistvo, a njegov brat je verovao da se radilo o ubistvu. Iako su postojali određeni dokazi za to, Kruegerovo telo je kremirano pre pokretanja nove istrage.
6. Zločini Madame de Brinvilliers i serija skandala od 1677. do 1682 godine – tzv. Afera sa otrovom
Prema optužnici iz 1675. Madame de Brinvilliers je devet godina ranije u dosluhu sa svojim ljubavnikom Gaudinom de Sainte-Croixom otrovala oca i braću, kako bi nasledila imanje. Sainte-Croix je preminuo pre početka suđenja, a njeno telo je, nakon što joj je odrubljena glava, spaljeno na lomači. Pre smrti izjavila je da je polovina ljudi iz Pariza uključena u veštičarenja i trovanja i pitala se zašto baš ona, od svih njih, mora biti pogubljena. Nekoliko godina kasnije, ispostavilo se da su njene reči bile istinite. Brojni pripadnici aristokratije bili su osuđeni na temelju optužbi koje je pomenula i čak njih 36-oro je pogubljeno. Među njima je bila i Catherine Monvoisin, koja je bila optužena da je zajedno sa Madame de Montespan pokušala otrovati kralja Luja XIV i njegovu trenutnu ljubavnicu. Kako kralj Luj nije mogao da rizikuje publicitet takvog skandala, na njega je stavljena tačka 1682. godine, a mnogi optuženi nikada nisu izvedeni pred sud.