Ples s pogledom: klub „Votergejt“ na reci Špreji/ Foto: Christian Behring/POP-EYE/picture alliance
Dva legendarna tehno kluba u Berlinu nedavno su najavila zatvaranje. Tome su delom uzrok sve veće kirije, a sve manji profit. Da li glavni grad Nemačke gubi sjaj svoje noćne scene?
Berlinski legendarni klupski život se opet menja. Iako su neki klubovi doživeli procvat posle dugih zatvaranja tokom pandemije korone, visoka inflacija, rastuće kirije i opadajući broj turista doveli su do smanjenja redova ispred klubova u nemačkoj prestonici.
Čuveni plesni klubovi u gradu su 2018. ostvarili prihod od 1,5 milijardi evra, a Nemačka je ove godine berlinski tehno uvrstila u Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine.
Ipak, „klubšterben“ ili „umiranje klubova“ postaje sve prisutniji fenomen, jer nekoliko kultnih klubova zatvara svoja vrata.
„Votergejt“ (Watergate), pionirski elektronski plesni klub pored reke Špreje koji je otvoren 2002, oprostiće se od Berlina tokom novogodišnje noći.
Ta vest šokirala je klupsku scenu, nakon što je još jedan značajan klub, „Divlja Renata“ (Wilde Renate), najavio da će se zatvoriti 2025. jer nisu uspeli da dogovore novi zakup. „Divlja Renata“ je među nekoliko klubova koji su ugroženi zbog proširenja autoputa A100 kroz Berlin.
Demonstracije protiv proširenja puta A100 u Berlinu/ Foto: Fabian Sommer/picture alliance/dpa
„Votergejt“, koji je dugo bio centar okupljanja svetskih di-džejeva, više ne može da priušti vrhunske talente. Takođe se bori i da privuče „partimanijake“, koji su nekada dolazili na njegov plesni podijum na vodi.
Da li berlinski klubovi gube značaj?
„Dani kada je Berlin bio preplavljen posetiocima koji vole klubove su prošli. Barem za sada. Scena se bori za opstanak“, rekli su vlasnici u objavi na Instagramu.
Za odluku da ne produže zakup delimično su okrivili „finansijski pritisak“, izazvan „visokim kirijama, ratom, inflacijom i rastućim troškovima“.
Međutim, osnivači „Votergejta“ ukazali su i na dublji problem: „Promena u dinamici noćnog života sledeće generacije klubova i pomeranje značaja klupske kulture uopšte“, takođe su bili razlog da donesu odluku o gašenju kluba
Jedan od razloga za takvu fundamentalnu promenu jeste to što manji, nezavisni berlinski klubovi, više ne mogu da se takmiče s velikim festivalima koji privlače desetine hiljada mladih ljudi da gledaju di-džej mega zvezde.
Zbog opštih ekonomskih uslova, klubovi bi mogli da nestaju na sličan način kao što nestaju tradicionalne berlinske kafane (knajpe), kaže Ulrih Vombaher, suosnivač „Votergejta“ za „Berliner cajtung“.
Prema Udruženju hotela i restorana Berlina, lokalnih kafana nekada je bilo oko 20.000, a sada ih je ostalo samo oko 500. Za to su odgovorne vrtoglavo rastuće kirije ili raskidi ugovora.
„Zloglasni“ vlasnici nekretnina proteruju klubove
Klub „Divlja Renata“, smešten u bivšoj stambenoj zgradi s druge strane reke Špreje, verovatno će se takođe zatvoriti krajem 2025, zbog visokih kirija i neuspeha da se obnovi zakup.
Klub „Divlja Renata“ u Berlinu/ Foto: dts-Agentur/picture alliance
Vlasnici kažu da je njihov „zloglasni“ stanodavac, investitor Džora Padovič koji je od 1990-ih pokupovao mnoge stambene blokove u centralnom Berlinu, odbio da sarađuje uprkos „intenzivnim naporima da se pronađe rešenje za produženje ugovora ili alternativna rešenja“.
Padovič je takođe vlasnik zgrade u kojoj je klub „Votergejt“ u Krojcbergu, kvartu u kojem se odvija ubrzani proces urbanizacije i modernizacije, poznat kao „brza džentrifikacija“ (fast-gentrifying). Nakon što je Padovič udvostručio kiriju krajem 2010-ih, vlasnici „Votergejta“ nisu hteli da povećaju cene. Otada su u finansijskoj krizi.
KitKat klub u Berlinu/ Foto: XAMAX/picture alliance
Oko 43 odsto vlasnika klubova u Berlinu pogođeno je rastućim kirijama, kaže Luc Lajhzenring, portparol Klupske komisije, koja podržava klupsku kulturu u prestonici. U članku za novine „Tagesšpigel“, Lajhzenring je naglasio potrebu da se regulišu komercijalne kirije za kulturno značajna mesta kao što su klubovi i da se dugoročno garantuju pristupačne kirije.
Ta garancija se može ostvariti ako berlinski klubovi budu priznati kao deo Uneskove svetske baštine, a ne samo kao objekti „nematerijalne kulturne baštine“ unutar Nemačke. To je nešto što podržava i ministar kulture Berlina, Džo Ćialo.
Klupska kultura se „transformiše“, a ne propada
Još jedan razlog za izazovna vremena na berlinskoj klupskoj sceni jeste to što su mladi u godinama za izlazak u klubove odrastali u eri ekonomske stagnacije i nisu mogli da „izgrade odnos sa klupskom kulturom“, primećuje Marsel Veber, predsednik Klupske komisije Berlina. On ipak veruje da berlinski klubovi i dalje igraju „vitalnu ulogu u ekonomiji i turizmu grada“.
Na primer, „Rave the Planet“, najnovija inkarnacija slavnog tehno uličnog festivala „Love Parade“, brzo se razvija u veliki globalni događaj.
Prolazna klupska kultura, koja je nastala iz napuštenih prostora bivšeg Istočnog Berlina, uvek je bila u promenama, dodaje Veber. „Berlin je oduvek bio grad promena, a klupska scena se prilagođava tim promenama. Zato je ono što sada posmatramo više transformacija, nego pad.“
Održavanje nade u „haosu“
Priče o umiranju klubova u Berlinu nisu ništa novo. Svetski poznati tehno klub „Berghain“ 2022. je bio na ivici zatvaranja, ali i dalje opstaje. Za sada.
Čuveni Berghain i isto tako čuveni redovi/ Foto: Christophe Gateau/dpa/picture alliance
Ostali klubovi, poput „Grismile“ (Griessmühle), postindustrijskog plesnog kompleksa na kanalu u Nojkelnu, iseljeni su 2019, ali su kasnije ponovo otvoreni kao RSO u bivšoj fabrici u dalekom, ali brzo razvijajućem Šenveideu.
Novi klubovi se takođe otvaraju na mestima gde su stari zatvoreni, primetio je Veber, uključujući „Maaya Berlin“, nekada poznat kao „Haubentaucher“ – centar afričke i muzike afro-dijaspore, umetnosti i kulture.
Dani klupske kulture
Pod motom „Iza sutrašnjice: Ostanimo puni nade u haosu“, Klupska komisija Berlina od 3. do 10. oktobra organizuje peto izdanje Dana klupske kulture, što je uključivalo prijave 185 klubova i kulturnih kolektiva za do 10.000 evra finansiranja.
S događajima širom grada, festival ima za cilj da „prikaže berlinski klub i kolektive kao mesta snage, nade i preispitivanja u izazovnim vremenima“.