Simulacije društva i državnih institucija
Ako želite da upropastite neki državni sistem, onda mu obesmislite institucije koje održavaju njegovu vitalnost – ovo nije recept za neko subverzivno-opoziciono delovanje već formula po kojoj funkcioniše današnja vlast u Srbiji.
AV, sa svojom strankom SNS i satelitima, upravo je to i uradio i to planski, sistematski, temeljno… Ono što je njegova klika učinila nakon preuzimanja vlasti bilo je usmereno, prvenstveno, ka obesmišljavanju onih institucija koje bi trebalo da kontrolišu i obuzdavaju izvršnu vlast, pre svih – sud i parlament ili zakonodavnu vlast. Obe ove institucije su toliko “ispražnjene” od smisla i suvislog delovanja da služe samo za sprdnju. Zato AV može da priča o “Đilasovim sudijama” koji presuđuju mimo njegove sve-prožimajuće volje, o tajkunima i fašistima u opoziciji, koja, po AV-ovom viđenju, u stvari vlada, a on je tu da, kao “tvrd orah” i onaj koji se nikoga ne plaši, čuva građane od njihovog štetočinsko-nazovi-opozicionog delovanja.
Sva svoja raspoloživa sredstva, celokupan arsenal sastavljen od laži i najgore spin-propagande – usmerio je AV ka konačnom uništenju svega što državne institucije znače, a usput je ubio u povoju svaku društvenu inicijativu koja se suprostavila njegovoj anhilatorskoj akciji. I sve je to radio strpljivo, dugo, sa uživanjem gledajući kako se ova zemlja guši i umire u njegovom pitonskom zagrljaju.
Neverovatnom inflacijom “praznog sadržaja” zasuli su nas AV-ovci kako bi nam ogadili ne samo politiku već i bilo kakav društveni angažman, koji bi podrazumevao društvene promene i kakav-takav boljitak. Njihov cilj je da od građana naprave nezainteresovane idiote (starogrčki idiotes – onaj koga se ne tiče i koji ne učestvuje), kojima su se smučili političari i sve što oni rade, kako bi na kraju zaključili da to nema smisla i da su oni (političari) svi isti. Dobro, sa obzirom na sve promene, rotacije, pretrčavanja i izdaje koje su počinili mnogi naši “profesionalni” političari, opozicioni ili u današnjoj vlasti, nije ni čudo što građani zaziru od ovih kreatura, ali su SNS-ovci ovo iskoristili kako bi u potpunosti ogadili politiku građanima i udaljili ih od društveno-političkih zbivanja u zemlji. Sav ovaj rijaliti cirkus, od domaće politike, pravi se sa namerom da nas ubede kako smo nepotrebni, glupi i premali da možemo bilo šta da promenimo. Nažalost, i opozicija je preuzela ovaj model ponašanja u sluđivanju građana i ne nude nam bilo kakvu alternativu sem toga da će sve biti bolje kad oni preuzmu vlast.
U međuvremenu, vlast nastavlja da davi i obesmišljava i poslednje ostatke demokratije i slobode u našem društvu parodirajući i simulirajući “efikasno” delovanje institucija. Svež primer je buđenje iz letargije, ili pak zimskog sna, ombudsmana/zaštitnika građana Zorana Pašalića… Sada Zaštitnik (jadne li ironije) traži sastanak sa predstavnicima medijskih udruženja, na kojoj bi se raspravljalo o “medijskoj platformi o unapređivanju medijskih sloboda”. Kaže Zaštitnik da je “pritisak na novinare postao nepodnošljiv i da je on verbalni, fizički i ekonomski”. O tempora, o mores… Pa šta se čekali do sada, gospodine Zaštitniče? Da li je vaše buđenje, iz potpunog ne mešanja u svoj posao, podstaknuto upadom demonstranata na RTS ili je pak inspirisano željom vođe da novim simulakrumima ponovo prevari građane glumeći kako se brine za novinare i našu medjsku scenu uopšte?
AV je sve učinio kako bi u potpunosti uništio slobodne i nezavisne medije, i to mu je na kraju i uspelo, jer sem retkih i incidentnih pojava – izuzetaka koji čine pravilo, naš medijski prostor je, u celosti, kontamiran i zagađen delovanjem režimskih medija i novinara. Razgovori i dogovori se vode u društvu gde vlast poštuje osnovne postulate slobodnog izražavanja i nezavinosti od volje režima, a kod nas su uništeni temelji i vrednosti koje su bazične za postojanje slobodne medijske scene. O ćemu još hoćete da razgovarate sa predstavnicima nezavisnih medijskih udruženja i asocijacija? O bezuslovnoj predaji?
Nedavno je predsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Mirko Krlić, a u vezi sa pokretanjem procedure za izbor naslednika Roduljuba Šabića – ex Poverenika za informacije od javnog značaja, izjavio da građani “ne osećaju nikakav nedostatak” zbog toga što još nije izabran novi poverenik, a razlog ovog “neosećanja” građana je taj što je – “prethodni bio politička ličnost”. Ponovo imamo tipičan primer spinovanja i pokušaja da se za očigledan institucionalni gap optuže nepodobne “političke ličnosti” koje su tu radile i postojale samo da bi AV-u zagorčavale život. E sad, to što je Šabić bio jedna od endemskih pojava u našem društvu – jer mu je više bilo stalo do građana i njihovih problema, a mnogo manje do političke afirmacije, što mu Krlić pokušava spočitati – to, naravno, za predstavnike vlasti ne igra nikakvu ulogu, naprotiv, oni u Šabiću samo vide smetnju na njihovom putu uništenja i poslednjih institucija koje postoje nezavisno od čvrstog zagrljaja vladajuće klike.