“To se neće raščistiti dok mi ta govna ne srušimo”
Pisac Viktor Ivančić izjavio je da bez rušenja nacionalističkih režima koji vladaju u regionu neće biti moguća bolja budućnost za građane tih zemalja.
“Hrvatska je, recimo osudila Mirka Norca, ali Hrvatska takođe smatra da je Mirko Noracheroj. To radi cinična zajednica, to rade cinična društva, gde su svi ugurani u temeljnu priču laži. To se neće raščistiti dok mi ta govna ne srušimo, dok ne počnemo graditi društva na drugoj osnovi, gde neće biti nacionalizam početak i kraj”, rekao je Ivančić na tribini u Novom Sadu.
Dodao je da kada čuje reči poput “individualizacija krivice“, dobija „ospice“, zato što se mora govoriti i o kolektivnoj masovnoj odgovornosti.
“U Splitu su svi znali da (logor) Lora postoji i šta se u njoj radi. A Lora je postojala sedam godina. A nas par koji smo pisali i govorili o tome šta se u Lori radi smo bili tretirani kao zadnja stoka. Taj gard je zadržan i danas”, kazao je Ivančić.
Prema njegovim rečima, ona društvena zajednica koja prva podigne spomenik vlastitoj krivici, moći će da doživi katarzu.
Govoreći o nekadašnjem logoru u rudniku Omarska kod Prijedora, koji je posle rata u Bosni i Hercegovini kupila multinacionalna kompanija Arcelor Mital (Mittal) Ivančić je rekao da je to dokaz da međunarodni kapital nema nikakav loš odnos prema logoru kao takvom jer je rudnik logor sam po sebi.
“Dakle, sa biznisa zločina u ratu, u miru se prešlo na zločin biznisa. To je slučaj i sa Omarskokm i Arcelor Mitalom”, ocenio je Ivančić.
Na tribini je predstavljena fotomonografija „Iza sedam logora: Od zločina kulture do kulture zločina“, a u novosadskoj Galeriji likovne umetnosti Poklon zbirka Rajka Mamuzića postavljena je i istoimena izložba fotografija.
Autori knjige su, pored Viktora Ivančića, i novinar Nemanja Stjepanović i fotoreporter Hrvoje Polan. Fotografije Hrvoja Polana beleže trenutni izgled nekadašnjih domova kulture – mesta stradanja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
I knjiga i fotografije govore o nekadašnjim domovima kulture iz doba socialističke Jugoslavije, koji su tokom rata pretvoreni u logore, mučilišta i stratišta.
“Na svim tim mestima gde su se dešavali zločini, svi sve znaju, ali istovremeno ništa ne znaju i poriču. Ta mesta su u stvari muzealizacija poricanja i na njima najviše ima onoga čega nema”, rekao je Viktor Ivančić.
Dodao je da pretvaranje domova kulture u mučilišta zapravo predstavlja još jedan dokaz o pogubnom uticaju konstrukta nacionalne kulture.
“Domovi kulture su u doba socijalizma bili deo projekta kolektivne emancipacije, a devedesetih godina 20. veka su postali deo kulta nacionalne kulture, koji se svodi na eliminaciju, jer je likvidacija jedina kreacija konstrukta nacionalne kulture. I ta kreacija je puno ostvarenje dobila kada je dom kulture pretvoren u stratište i mučilište.
Nemanja Stjepanović je rekao da je cilj pretvaranja domova kulture u stratišta bilo i ubijanje dotadašnjeg sistema vrednosti.
“Domovi kulture bili su u socijalizmu mesta otrgnuta od crkve i krčme. Fotomonografija zapravo svedoči o tome šta smo imali, šta smo mogli da imamo, a šta danas imamo”, naveo je Stjepanović.
Prema njegovim rečima, zločini koji su počinjeni u domovima kulture su ujedno bili i poruka onima koji nisu bili zatočeni šta će im se desiti ukoliko se ne odsele iz tih mesta.
“Mi o tome sve znamo pa se može reći da se ovde ne radi o negiranju ili poricanju zločina, već o njihovom opravdavanju”, kazao je Stjepanović.
Dodao je da je nedavni predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se “stavi moratorijum” na priču o prošlosti zapravo “vrhunac licemerja, jer mi nigde nećemo stići dok god ne raščistimo s prošlošću”.
“U suprotnom, desiće se neki novi ratovi u kojima će možda ovi silni tržni centri koji se grade postati nova stratišta i mučilišta. Na žalost, licemerje je i dalje na snazi, kao i produženo ratno stanje”, ocenio je Nemanja Stjepanović.
Izložba će biti otvorena do 25. februara, a događaj organizuje beogradski forumZFD, koji je izdavač knjige.