Repovi atentata

U jeku kosovske krize sa kraja prošle godine, kosovski premijer Albin Kurti izjavio je da je današnja Srbija utemeljena na tri ubistva – Ivana Stambolića, Zorana Đinđića i Olivera Ivanovića. Povodom petogodišnjice ubistva Ivanovića oglasio se video porukom na srpskom: “Oliver Ivanović je bio osoba posvećena borbi za interese svoje zajednice i grada. Činio je to tako što je bio otvoren, iskren, uvek oštar po pitanjima od značaja, ali se isto tako ophodio sa poštovanjem čak i prema onima sa kojima se nije slagao”, rekao je Kurti te dodao da će čuvati sećanje na Ivanovića tako što će Kosovo biti multikulturalno i multietničko društvo.

Mnogi su se odmah setili njegovog govora iz 2019. godine kada je Ivanovića nazivao ratnim zločincem jer je, podsetimo, Ivanović januara 2016. osuđen na devet godina zatvora za ratni zločin iz aprila 1999. godine. Apelacioni sud u Prištini ukinuo je prvostepenu presudu, a Marko Jakšić, tada jedan od stranačkih saboraca Olivera Ivanovića reći će da je hapšenje Ivanovića bio trenutak kad mu je presuđeno, a da je metak tog 16. januara 2018. samo dovršio posao.

Dovršio je posao što se tiče ubistva Ivanovića, ali taj je metak ujedno pomogao da se načini ogroman iskorak ka krizi koja je kuluminirala krajem 2022. Često smo se pitali gde bi Srbija danas bila da Zoran Đinđić nije ubijen, a ova poluokrugla godišnjica ubistva Olivera Ivanovića, koja se naslonila na trenutno zatišje na Kosovu, neminovno nam nameće pitanje kakva bi situacija bila na Kosovu danas i kakvi bi odnosi između Beograda i Prištine bili da Oliver Ivanović nije ubijen?

– Oliver je kao javna figura, kao politička figura nastao u vremenu ogromne krize, kad se srpska država na teritoriji Kosova bukvalno raspadala. On se pojavio kao neko ko je bio sposoban da u tom potpunom haosu i raspadu bude onaj ko će dati pravac potpuno dezorjentisanom društvu – kaže nam Milan Radonjić, autor knjige “Oliver, kao brat za brata”.

Ističe da se danas najbolje vidi koliko nedostaje politička figura kao što je bio Oliver Ivanović, za kog naglašava da je bio “autentični lider naroda i neko u koga je taj narod imao poverenje”.

Na jednom beogradskom zidu, u Ulici 29. novembra, koja se sad zove Bulevar despota Stefana, stoji mural sa likom Olivera Ivanovića i citat: “U atmosferi straha se ne živi”. Onaj metak pre pet godina ozvaničio je atmosferu straha, što nam potvrđuje i Oliverov bratanac, Aleksandar Ivanović.

– To i jeste bila namera, da svim ljudima koji se bune i suprotstavljaju onome što im se nameće pošalju poruku da ako Oliver, kao viđen Srbin, kao javna ličnost, prođe ovako, postavite si pitanje kako ćete vi obični smrtnici proći – kaže nam Aleksandar.

Naš sagovornik ubeđen je da su organizatori ubistva igrali na kartu brzog zaborava, te podseća da Oliverovo ubistvo nije jedino u severnom delu Kosovske Mitrovice koje nije razrešeno. Podsećamo i mi, istog datuma, ali četiri godine ranije ubijen je kum Olivera Ivanovića, Dimitrije Janićijević, odbornik Samostalne liberalne stranke u Skupštini opštine Severna Mitrovica. Rezultat istrage je identičan – nema ga.

– Sad se već pet godina prebacuje loptica između Beograd i Prištine, ko ima ingerencije, ko može da sprovede istragu. Prirodno je da Prištinu analiziram na drugačiji način, ali boli me što ne vidim spremnost Srbije da to pitanje rasvetli na pravi način – napominje Oliverov bratanac.

Tenzije i krizu, uz povišenu borbenu gotovost Vojske Srbije, Kosova, kao i KFOR-a naš sagovornik sagledava iz drugog ugla.

– Sve tri strane utrkivale su se da dokažu kako oni obaveštajno i bezbednosno kontrolišu tu teritoriju, da je nemoguće da se bilo šta desi a da druga strana nema kontrolu. Ja onda postavljam pitanje, pošto svi znamo da ta kontrola u tom trojnom sastavu postoji od povlačenja bezbednosnih snaga sa KiM, gde su ti obaveštajni podaci u slučaju Olivera Ivanovića? Gde su svi ti ljudi na terenu, te kamere, snimci? Kako je moguće da se u centru grada desi ubistvo za koje ni pet godina kasnije ne znamo ni ko, ni kako, ni zašto. Ko ga je pratio, ko je izvršio to ubistvo – pita se Aleksandar Ivanović i zaključuje da nijedna od tri strane u ovom trenutku nema interes da se to sazna.

Veruje, međutim, da predstavnici međunarodne zajednice imaju dovoljno informacija i snimaka, odnosno dokaza, ali da ih koriste kao neku vrstu batine.

– Samo ne znam koga iza zatvorenih vrata udaraju tom batinom i primoravaju na poteze na terenu ne bi li i dalje ćutali – pita se on i podseća da su slično bili kontrolisani i bivši lideri kosovskih Albanaca, ali napominje i da su ipak završili u Hagu gde im se sudi ili im se sudilo za ratne zločine.

Ubeđen je da će doći dan kad će sazreti trenutak i kad će čitava ova priča dobiti veliki zaokret, a pitanje je da li bi to trebalo doći prvo, pa da se na otkrića o nalogodavcima nadoveže dijalog Srbije i Kosova, ili bi trebalo ići obrnuto.

– Mislim da je i za rešavanje tog večitog problema Kosova razrešenje pitanja ko je likvidirao Olivera Ivanovića jako bitno zato što će bez toga biti teško uspostaviti bilo kakvu vrstu poverenja – naglašava Milan Radonjić.

Primećuje da je nakon Oliverovog ubistva instaliran trenutni sistem u kom naizgled vlada Srpska lista, za čije predstavnike Radonjić nema reči hvale.

– To je sistem poslušnika, mašina koje govore. To su ljudi koji govore napamet naučene rečenice, koji se oglašavaju i izjašnjavaju isključivo prema direktivama. Tamo nema nikoga ko je sposoban da misli i ko je dovoljno odgovoran prema društvu u kom živi da govori ono što misli – napominje Radonjić koji je razočaran pre svega zato što nema pritiska iz Srbije da se pronađu ubice i nalogodavci.

A kao nalogodavci najčešće su spominjani Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, koji je i potpredsednik Srpske liste. Ona se instalirala na vlasti nakon ubistva Ivanovića, nakon čega je Radoičić i izabran na tu funkciju. Njih dvojica navode se u prištinskoj optužnici kao vođe kriminalne grupe koja stoji iza ubistva.

– Kosovo je ostavljeno dugačak period u limbu u kom svi znamo ko je vodio glavnu reč i kako je to izgledalo – kaže Radonjić koji o vezama Radoičića i Veselinovića piše i u svojoj knjizi.

Razrešenje pitanja o ubistvu i nalogodavcima očekuje i Oliverov brat Miroslav Ivanović koji smatra da nije važno da li bi to pokrenulo poboljšanje odnosa Beograda i Prištine ili bi ga krunisalo.

– Sasvim je svejedno. U oba slučaja to bi značilo ozbiljno otrežnjenje, da je narod stekao neophodni kuraž. Ima maltene banalna rečenica koja se dugo ponavlja: “Ako danas ne progovorite, sutra će doći kod vas i po vas.” Velika je istina u jednostavnoj rečenici i toga svi moramo biti svesni – optimistično će na kraju.

Piše: Dejan Kožul/ Portal Novosti