Premijer tvrdi kako ‘neki’ pokazuju da ne poštuju državu Srbiju, nego ga ucjenjuju i dovode u bezizlaz usred izborne kampanje.
Povodom smrti Zdravka Tolimira, predsjednik RS-a Milorad Dodik je uputio telegram saučešća [EPA – Arhiva]
Odnosi srpskih vlasti i Haškog tribunala opet bukte starim plamom kao pre desetak godina, kada je Tužilaštvo uporno zahtevalo da Ratko Mladić i Radovan Karadžić budu izručeni, a Beograd, od slučaja do slučaja, odgovarao da bi rado ispunio svoje obaveze, ali eto, i pored svih napora, ne može da locira i uhapsi optužene.
Tribunal sada traži da Srbija vrati Vojislava Šešelja, kako bi mu 31. marta izrekli presudu, a vođa radikala, već obuzet izbornim žarom, odgovara da se u Ševeningen dobrovoljno ne vraća. Tužilaštvo u Hagu dalje traži i izručenje troje radikala, kako bi im se sudilo zbog nepoštovanja Tribunala, tačnije, zbog optužbi da su pretili, zastrašivali i ucenjivali zaštićene svedoke.
Svesni da u tom tribunalu “lud zbunjenog na žurku poziva”, srpski premijera i njegovi ministri zdušno konstatuju da “neki” ovakvim zahtevima “pokazuju da ne poštuju državu Srbiju”, nego je ucenjuju ne bi li Aleksandra Vućića doveli u bezizlaz u sred izborne kampanje. Ali, Aleksandar ne bi bio Vučić kada na takve zahteve ne bi adekvatno, čini se, herojski, odgovorio – sam će odlučiti o izručenju Šešelja, a ta će odluka, pre svega, biti najbolja za Srbiju.
Pijetet za ratnog zločinca
Vučić priznaje: “To za mene predstavlja veliki problem, zato što ne mogu da objasnim ljudima u Srbiji zašto jedan čovek umre, a da nam Hag ništa ne objasni… A onda nam kažu – izručićete Šešelja tog dana, slučajno u jeku kampanje, da li da pomognemo desničarima, ili da rušimo tebe, sasvim je svejedno… Oni koji su želeli da naprave problem Srbiji – napravili su ga”, objašnjava premijer i vođa naprednjaka u kakav su tamni vilajet opet gurnuti i on, i Srbija.
Čovek za čiju iznenadnu smrt Hag nema pravo objašnjenje, kako Vučić smatra, je Zdravko Tolimir, bivši pomoćnik Ratka Mladića za obaveštajno-sigurnosne poslove u Glavnom štabu Vojske Republike Srpske – ratni zločinac osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, učešća u genocidu, zločina protiv čovečnosti, ubistava i kršenja običaja ratovanja…
Povodom smrti jednog od najvećih i najznačajnijih tvoraca bh. entiteta Republika Srpska, Milorad Dodik, predsednik RS-a, uputio je telegram saučešća, u kome konstatuje da je smrt generala Tolimira “veliki gubitak, ne samo za porodicu i prijatelje, nego i za sav srpski narod”. Tolimir je, nakon skrivanja po Srbiji, uhapšen 31. maja 2007. godine na graničnom prelazu kod Bijeljine, da bi ga odmah potom Vlada RS-a, tada premijera Dodika, izručila Haškom tribunalu.
Za preminulog ratnog zločinca,u Srbiji reči najdubljeg pijeteta nalaze ne samo premijer Vučić, već i njegovi ministri, ali je smrt Tolimira posebno “simptomatična” za Rasima Ljajića, predsednika Nacionalnog saveta za saradnju (Srbije) sa Haškim tribunalom, s obzirom na činjenicu da je “toliki broj pritvorenika teško oboleo, pa i umro”. “Pretpostavljam da su specifični zatvorski uslovi dodatno doprineli širenju bolesti i nemogućnosti njenog adekvatnog tretiranja”, smatra Ljajić, lekar po struci.
Slobodni ‘naši heroji’
Pri tom, kao predsednik Nacionalnog saveta za saradnju, ovaj Vučićev ministar i potpredsednik ni rečju ne spominje sasvim konkretne oblike i primere nesaradnje što Vlade, što državnih institucija sa Haškim tribunalom. Biće da ta objašnjenja i zasluge prepušta drugim svojim kolegama, pre svega Nikoli Selakoviću, ministru pravde, koji se dokazao svojim pregnućima da saradnju sa Hagom svede na pravu meru. A “prava mera” ogleda se u brojnim “rezultatima”, zbog kojih je Serž Bramerc, glavni tužilac Haškog tribunala, prošle i pretprošle godine često posećivao Beograd.
Recimo, dok se u Bosni i Hercegovini i na Kosovu otkrivaju sve nove i nove masovne grobnice – ovdašnji Viši sud duže od godinu dana ne potvrđuje završene optužnice srpskog Tužilaštva za zločine u Štrpcima i Srebrenici. A to su veliki predmeti koje je srpskom Tužilaštvu ustupilo Tužilaštvo iz Haga. Još su bolji “rezultati” Apelacionog suda, koji je doneo oslobađajuće ili poništio presude za brojne ratne zločine koje su počinili “srpski junaci” – od Tenje, Lovasa i Ovčare, preko Bjeljine, Skočića i Zvornika, sve do Ćuške i drugih zločina na Kosovu.
Zahvaljujući dobroj koordinaciji i dubokom razumevanju pripadnika Odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda, u srpskim zatvorima “ne čami” nijedan “srpski junak” – vitez, crna mamba, osa, tigar, škorpion, sivi vuk, šakal, osvetnik, žuti mrav… Nijedan višestruki ubica koji je prethodno optužen pa osuđen za počinjena najstrašnija ratna zlodela.
Svi ovi i oni drugi, neoptuženi “naši heroji”, slobodno žive u Srbiji – sigurnoj zemlji za ratne zločince. Žive željno iščekujući trenutak kada će ministar pravde Selaković zvanično i svečano saopštiti da Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji više ne postoji. Neki od tih koji to čekaju, poput pojedinih članova Srpske napredne stranke, koji se brane i poslaničkim imunitetima, znaju da je Selaković pomenutu ideju već predočio Bramercu, ali da nije naišao na njegovo razumevanje.
Vučić u tamnom vilajetu
Generalno, da nije famoznog Poglavlja 23 u pregovaračkom procesu za prijem u Evropsku uniju, u kome se insistira na daljim istragama i procesima optuženima za ratne zločine, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije verovatno bi bilo u situaciji da završi kao i Haški trbinual, da tavori dok ne bude ukinuto.
Kako, ipak, ne treba biti naivan pa pomisliti da ministar Selaković išta radi na svoju ruku, verovatno će se ispostaviti da su se Vučić i njegovi “prijatelji i savetnici” preračunali u proceni stvarne snage Haškog tribunala “na umoru”. Bilo da vrati Šešelja u Ševeningen, da bi mu se 31. marta izrekla presuda, bilo da ignoriše zahtev Tribunala srpskom premijeru, po svoj prilici, jedino kajanje ne gine. Postupi li po prvoj varijanti, njegovi će naprednjaci na predstojećim izborima, verovatno u aprilu, izgubiti ne malo glasova. Opet, ne ispuni li zahtev iz Haga, dovodi u pitanje tek otpočeti pregovarački proces sa Evropskom unijom i ko zna šta još.
Zahvaljujući sopstvenoj megalomaniji, Aleksandar Vučić zbilja jeste u tamnom vilajetu, iz kojeg se sada pokušava izvući. Navodno, Vlada će se zvanično obratiti Tribunalu sa molbom da Šešelju bude odloženo izricanje presude dok se ne završe izbori u Srbiji. Oni koji znaju kako funkcioniše Haški tribunal i kako je Bramerc prolazio kada je dolazio u Beograd, smatraju da presuda Šešelju neće biti odlagana. Da sve bude još veselije, predsednik Srbije Tomislav Nikolić, bivši zamenik vođe radikala, izjavljuje da Šešelja treba vratiti u Hag.
Izvor: Al Jazeera Balkans