Gađaj onu zgradu dole u Sarajevu!
– Ali, gospodine generale, tamo žive i Srbi.
– Gađaj, nema ih mnogo!
Ratko Mladić brani Srbiju i Srbe
Na vratima kafane, sudaraju se dvojica. Jedan koji ulazi, i drugi koji više liči na gosta nasilno izbačenog, nego samovoljno izlazećeg. Obojica padaju ispred vrata kafane.
– Kud si bre navro?
– Udario me jedan i izbacio napolje.
– Ko je taj?
– Jedan siledžija.
– Pokaži mi ga.
Obojica ulaze unutra. Za šankom stoji jedan bidžast tip.
– Jel si ti udario ovog gospodina i izbacio iz kafane?
– Ja sam, pa šta.
– Ajde udari ga još jednom, ako smeš.
Bidža udara ovog mučenika, koji pada na pod. Pridiže ga gost koji se stavio u njegovu odbranu.
– Ajd, udari ga još jednom, ako smeš?
Ovaj ga žvajzne po glavi još jače.
– Ajd sad, ako smeš?
Bidža ga udari tako da ovaj odleti na drugu stranu kafane.
I ta “odbrana” novopridošlog gosta, trajala je još neko vreme, dok izobličeni od batina gost, nije jedva izustio…
– E, nemoj više da me braniš, leba ti. Ubiće me ovaj.
***
Ovaj prastari vic, može da se upotrebi za mnoge situacije i vremena, ali najviše odgovara ovoj sadašnjoj odbrani Srbije, svojih sunarodnika na Kosovu.
Na ulicama opšte narodno veselje. Vatromet. Sirene. Zastave… Oprostite, šta se dogodilo? Neverovatna vest. Koja? Srbi su glasali za Srbe! Pa, čekajte, zar to nije normalno, a i šta ste drugo očekivali, za koga da glasaju? Eeee, burazeru, Srbin je to, a Srbija je velika tajna. Ne zna dan šta noć kuva…
Čim se nešto kuva na Kosovu, tu mora da bude i mladi Marko Đurić, direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Euforično izjavljuje: Srpska lista na ovim izborima predstavlja oličenje jedinstva države Srbije i srpskog naroda na KiM i jedino Srpska lista može da garantuje očuvanje te pupčane vrpce između našeg naroda i institucija na KiM i države Srbije.
Ne znam da li je mladi Đurić otac, ali majka zasigurno nije, zato što bi da je majka, znao, da je najbolje prerezati pupčanu vrpcu bar minut nakon rođenja, u suprotnom ugrožava zdravlje novorođenčeta.
Sa nekog obilnog svečanog ručka, još brišući salvetom bradu, pojavljuje se Đurićev politički blizanac, ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja u Vladi Republike Srbije, Vulin, koji ispušta misli: Priština odlično zna da ja mogu da dođem na prostor KiM kada god hoću, u bilo koji grad, u koji god hoću i naravno, bez bilo kakvog pitanja. Mogu da uđem u Prištinu i da izađem kad god hoću.
Neodoljivo me podseća na Radovana III, i njegov ulazak u biblioteku: Uđem kad god hoću. Sednem, poručim, pojedem, popijem, izađem, boooooole me…
Samo što je ovaj Vulin III, komičan do bola i tragičan do gluposti.
Sada su već trojke u pitanju. Na konju, i s čizmama na nogama, evo ga i Milovan Drecun, Komesar Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju, koji između ostalih nebuloza, vaja rečenicu: Pokazalo se da će preko Srpske liste država Srbija biti "nezaobilazno prisutna" na Kosovu… Ako ova koalicija ponudi Srpskoj listi da uđe u izvršnu vlast, a ostane pri tome da od ZSO nema ništa… kako bi srpski predstavnici mogli da učestvuju u takvoj vlasti?
Da li to ova trojka priprema formiranje Kosovske skupštine i izbor Srbina za predsednika?
Znam da se sa ovim ne treba šaliti, ali dovedu vas dotle, da bi ovu trojicu, i još mnoge, trebalo staviti u onaj manastirski voz, i poslati negde daleko, negde u… sa kartom samo u jednom pravcu.
Mada bi bilo najbolje da odu na Kosovo, da tamo žive. Ne na sat, dva, uz meze i poltronsko okruženje. Moraju da žive dugo, koliko i Srbi rođeni tamo. Da povedu supruge i decu, da tamo idu u školu. Da sami nađu posao, bez političkih uticaja. Da ustaju rano ujutro. Da žive od 40.000 dinara mesečno, a ne dnevno. Da nemaju zagaravljene limuzine, šofere i telohranitelje. Da im supruge idu u prodavnicu i na pijacu sa svim ženama koje žive dole. Da čekaju u redu. Da im deca idu u školu sa albanskom decom, Da nauče albanski jezik, a svoje vršnjake srpski. Da vide da su to deca kao i oni. Da dobro igraju fudbal, košarku, da nemaju pet prsta na ruci, i jedno uvo. Da ako im priđeš kao čovek, primićete kao čoveka. Da uveče sede u malom stanu u Kosovskoj Mitrovici, ili Zvečanu, i jedu paradajz i luk.
Nema više prijema, koktela, svečanih ručkova i večera. Ostaju polako sami, i vremenom zaboravljaju na njih. Sete ih se samo za izbore.
Morate shvatiti da ne možete više da se zajebavate sa ovim narodom, i ne prepucavajte se preko njega sa onima istim kao što ste vi, samo sa druge strane. Da odradite velike plate, beneficije, goleme laži, i funkcije do kojih ste došli, a da samo vi, i oni koji su vam ih dali, znaju zašto. Ne obmanjujte narod pričama o Zajednici srpskih opština, i nekoj njenoj značajnoj ulozi u životu Srba. Biće to, prosto proširen klub penzionera sa šahom, kartama, dominama, i čitanjem beogradske zločinačke štampe, koja će pljuvati i vređati svakog albanskog političara na Kosovu, nazivajući ga teroristom i koljačem, zaboravljajući pri tom da su zločine na Kosovu, nad albanskim narodom, činili Srbi. Raspaljivaće vatru beogradska štampa, čekajući požar koji bi zahvatio celo Kosovo i u kome se ne bi znalo ko koga ubija, i zašto, i pala bi krv koja se više nikada ne bi mogla oprati, a tiraž bi rastao, rastao… I vlasnici medija bi zarađivali ogroman novac, na muci i leševima Albanskog i Srpskog naroda.
Aleksandre Vučiću, zaustavite ovo dok još uvek možete.
Narod Srpski, na Kosovu, shvatio je da život koji je pred njima, i pred
mnogim potomcima koji dolaze, mora da se promeni. Shvatio je da se igrate prljavih i teških igara s njim. Mora, a i dobro bi bilo da se okrene onima sa kojima je svakodnevno okružen. Zna da ima kriminalaca i ubica, kao i u Srbiji, ali zna da ima i dobrih ljudi.
Srbija će biti i ostati zauvek Matica svom narodu, rasejanom po svetu, pa i na Kosovu. Veza sa Beogradom i Srbijom mora da postoji, ali ta veza mora biti ravnopravna, bez nametnutog autoriteta. Nemojte im više naređivati, ucenjivati, “savetovati”, pretiti, kadrirati, kupovati, iz Beograda…
To su osobe punoletne, pametne, sa najvišim obrazovanjem. Tu su mnogi rođeni i znaju da se snađu, i nađu izlaz iz svake situacije.
Rečenice, kao što su: Više niko ne može da ospori da je Srbija nezaobilazan i jedini činilac koji može da pregovora u ime srpskog naroda na Kosovu… Ne smeju više nikada biti izgovorene. One duboko vređaju naš narod na Kosovu. Ponižavaju one koji bi trebalo da budu predstavnici Srba na Kosovu. Srbi sa Kosova mogu zatražiti konsultacije sa Beogradom, ali samo kada to njima bude bilo potrebno. Moraju dobiti potpunu slobodu i samostalnost u donošenju odluka. Radi se o njihovoj koži, i životima njihovih najbližih.
Srpska vlast, kao i Srbi sa Kosova, moraju shvatiti da je njihova zemlja, država Kosovo, a predsednik onaj koga će izabrati zajednički svi oni koji žive na Kosovu. Samo tako će opstati Srbi na Kosovu, i samo tako će opstati Srbija u Srbiji.
Srbi sa Kosova, ne moraju pomagati, ali nemojte ni odmagati, i glasati protiv ulaska Kosova u evropske i svetske institucije. Na taj način, i vama, građankama i građanima Kosova biće bolje. Gledaće vas prijatno iznenađeni, kao Srbin koji poželi komšiji da mu krava bude živa i zdrava još mnogo godina, i da daje puno mleka… Možda će taj zajednički život, biti i jedina istina, ka nekim budućim životima.
Vredi pokušati…
Pre nešto više od dvadeset godina, bili smo svedoci pokušaja osvajanja Hrvatske od strane Srbije. Ludilo koje je vladalo tada dovelo je do egzodusa Srba. Tada je Srbija osvajala u Kninu, a danas bi da brani na Kosovu. Tako Srbija brine, i brani svoj narod…
Vi, Srbi sa Kosova, morate prvi učiniti korak, i što pre iseći tu pupčanu vrpcu koja spaja majku Srbiju i dete, Vas, Srpski narod na Kosovu, koji je već davno odrastao, nadojio se majčina mleka, i kao odrastao, mora dalje sam.
Biće mu mnogo bolje…