Zbog nekadašnjih spornih izjava, organizacija za ljudska prava Amnesti internešenal ne tretira više Alekseja Navaljnog kao „zatvorenika savesti“. Šta o tome kažu nemački političari?
To je jedan od onih slučajeva za koje se kaže: prošlost ga je sustigla. Za renomiranu organizaciju za ljudska prava, Amnesti internešenal (AI), osuđeni ruski opozicionar nije više „zatvorenik savesti“. Razlog za tu odluku su Navaljnijeve izjave od pre nekoliko godina.
Vest koju je u utorak objavio jedan američki novinar odjeknula je poput bombe. U Rusiji se čuju glasovi koji smatraju da to nanosi štetu imidžu obe strane. Pojedini istaknuti novinari oštro kritikuju Amnesti internešenal i predstavnike te organizacije nazivaju „korisnim idiotima“ za Kremlj.
Publicistkinja Julija Latinjina je u svom video blogu izjavila da se time umanjuju šanse da Aleksej Navaljni preživi zatvor. Drugi smatraju da opozicioni politčar takođe snosi deo krivice za trenutni razvoj situacije: 44-godišnjak se nije iskreno distancirao od svojih nekadašnjih izjava.
Navaljnog kritikuju zbog sledećih izjava
Sredinom 2000-ih godina Navaljni, do tada skoro nepoznati bloger na pragu tridesetih, upada u oči svojim desno-populističkim izjavama. U jednom video snimku, koji je 2007. objavio nacionalistički pokret „Narod“, založio se za pravo na posedovanje oružja i upotrebu sile protiv islamista. Godine 2008. je u svom blogu Gruzijce nazivao „glodarima“ i zalagao se za njihovo proterivanje iz Rusije. Povod za to je bio avgustovski rat između Gruzije i Južne Osetije. Tada je Navaljni marširao u tzv. „Ruskim marševima“, pokret u kojem su zajedno bile nacionalističke i desničarske ekstremističke snage.
I sve to je u Rusiji odavno poznato. Međutim, kako se Navaljni sve više profilisao u opozicionog političara, uvek iznova su mu postavljana pitanja u vezi s njegovim nacionalističkim izjavama – nekad bi reagovao ljutito, a nekad bi izbegavao odgovore. Činjenica je da je svoje izjave o Gruziji nazvao „greškom“, nikada ih nije ponovio i nikada više nije učestvovao u „Ruskim marševima“. Druge izjave su na internetu ostale nepromenjene, tako da izgledalo da je njegova nacionalistička retorika zapravo završeno poglavlje.
Amnesti ulaže napore da ograniči štetu
Odricanje statusa političkog zatvorenika ili „zatvorenika savesti“ (prisoner of conscience), usledilo je samo nekoliko nedelja nakon što ga je Amnesti sredinom januara prepoznao kao takvog i pokrenuo kampanju za njegovo puštanje na slobodu. Upravo u tom trenutku, Navaljni je po povratku u Rusiju iz Nemačke osuđen na zatvorsku kaznu u jednom ranijem procesu za privredni kriminal. Evropski sud za ljudska prava zahtevao je njegovo puštanje. Moskva na to nije reagovala.
Proverili smo njegove ranije izjave i zaključili da se tu radi o „govoru mržnje“, izjavio je ruskom onlajn-portalu „Mediazona“ jedan predstavnik Amenstija. Ta organizacija je u nekoliko izjava datih u sredu ulagala napore da ograniči štetu. Diskusija o statusu političkog zatvorenika odvratila je pažnju od osnovnog zahteva, a to je njegovo puštanje na slobodu – izjavila je generalna sekretarka AI, Juli Ferhar. „Ovo skretanje pažnje odgovara samo ruskoj vladi“, kazala je Ferhar.
Pojam „zatvorenik savesti“ baziran je na „nizu međunarodnih karakteristika“ koje je utvrdio Amnesti. Nezavisno od njegovih nekadašnjih stavova, rekla je Ferhar, njegovo trenutno zatvaranje je „čisto politički motivisano“ i Amnesti se i dalje zalaže za njegovo puštanje na slobodu.
Peter Frank iz Amenesti internešenala „veliku buru“ u Rusiji nazvao je „nesporazumom“. „Osnovna Amnestijeva procena da je Aleksej Navaljni politički zatvorenik, koji nepravedno sedi u zatvoru i čije bezuslovno puštanje na slobodu zahtevamo se nije promenila“, rekao je Frank za DW. Jedino što mu se oduzima jeste status „zatvorenika savesti“.
Nemački političari o odluci Amenstija
Slično na to gleda i nemačka vlada. „Mislim da pitanje pojma sada nije toliko važno“, izjavio je portparol nemačke vlade Štefen Zajbert u sredu na konferenciji za novinare na pitanje da li Berlin Navaljnog vidi kao političkog zatvorenika.
„Zašto zahtevamo puštanje gospodina Navaljnog? Zato što se sudska presuda zasniva na presudi, koju je Evropski sud za ljudska prava još 2017. označio proizvoljnom, jer je politički motivisana. Sud je zahtevao da se Navaljni odmah pusti na slobodu, ali kao što vidite to se nije dogodilo“, kaže Zajbert.
Poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu, Viola fon Kramon kaže da može da shvati argumente Amnestija, ali za nju je Navaljni i dalje politički zatvorenik, rekla je za DW. No, on nije uspeo „javno da se distancira od svojih izjava iz 2007. od kojih nam se svima prevrće stomak, koje se jasno svrstavaju u nacioanlističke i rasističke“.
Poslanik CDU Roderih Kizeveter ne vidi razlog da se menja stav u pogledu postupanja ruskog pravosuđa prema Navaljnom. „Proizvoljna zatvorska presuda protiv Navaljnog mora jasno da se osudi nezavisno od njegovih političkih pozicija, posebno jer je ona u eklatantnoj suprotnosti s dobrovljnim obavezama Rusije prema Savetu Evrope“, ocenio je Kizeveter u pisanoj izjavi koju je dostavio DW. Oni koji zahtevaju ukidanje „nepravedne presude“, nemaju ništa zajedničko s Navaljnijevim stavovima, već stoje „na tlu demokratije zasnovane na vladavini zakona“.
Autor Roman Gončarenko – DW