Ukoliko žele da protesti opstanu, organizatori ne bi smeli da dozvoljavaju ispade poput govora Sergeja Trifunovića
Vidno uplašeni razvojem političke situacije u zemlji, vladajući režim i njegova mašinerija sve čine i činiće da kopromituju garađanske proteste koji ruše propagandnu idilu o blagodeti života u Vučićevoj Srbiji. Šta god može da iskoristi za kompromitaciju i marginalizaciju građanskih protesta – iskoristiće: od medijskog prepumpavanja neprimerene, ali marginalne epizode maloletnika koji je na protest u Beogradu doneo improvizovana vešala, do masovnog lepljenja plakata po Novom Sadu kojima režim želi da, je li, zabludelim građanima koje zavode dosovski tajkuni i strani plaćenici otvore oči kako ih oni koji su pre Vučića u Srbiji sve upropastili i pokrali, koji su jelda izdali i albanskim teroristima predali Kosovo ne bi sada šetali po gradu – piše na plakatu – kao stoku. Iz režimskog štaba kompromitacije i marginalizacije građanskih protesta biće toga još, jer mašinerija ogrezla u bezakonju i kriminalu neće lako i mirno predati vlast kad do toga danas-sutra neminovno dođe.
Oni kojima je stalo do uspeha dostojanstvenih građanskih protesta ne treba toliko da se plaše podvala i opstrukcija vlasti, koliko treba da strepe od nečeg drugog – od većih grešaka onih koji organizuju proteste i naročito nepromišljenosti onih koji se sa govornica obraćaju pobunjenim građanima.
Istup Sergeja Trifunovića na protestnom skupu u Novom Sadu – kad se, kažu, neplanirano obratio građanima na zahtev studenata umesto Predraga Koraksića Koraksa, koji je bio sprečen da dođe – pripada ispadima kakve Vučićev režim i propagandna mu mašinerija mogu samo poželeti. Pored razložne kritike režima i apela onim građanima koji na proteste ne izlaze da se trgnu iz propagandne narkoze režima, Trifunović je fokus kritke usmerio na Nenada Čanka, Čedomira Jovanovića i Rasima Ljajića. Nije reč o tome da pored režima ne treba kritikovati i druge aktere i pojave u moralno urušenoj Srbiji – reč je o načinu na koji se te kritike upućuju.
Nije malo onih koji pored Ljajićevog formalnog učešće u Vučićevom režimu, Čanka i Jovanovića smatraju Vučićevim kolaborantima. O tome se ne od juče govori u političkoj javnosti, što na bazi odsustva njihovog jasnog distanciranja od Vučićevog režima, što na bazi koalicije sa SNS na nekim lokalnim nivoima, što na bazi lične netrpeljivosti prema ovim političarima. Kritika njih kao i svih političara legitimna je i potrebna, ali je način na koji je to učinio Sergej Trifunović – na krajnje vulgaran i bezmalo uličarski način – apsolutno neprihvatljiv za, do sada pokazano, dostojansveno protestno okupljanje. Lične uvrede sa govornica potpuno će obesmisliti apel koji je Trifunović uputio onim građanima koji su u nedoumici da li podržati pobunjene građane i njihove zahteve ili ih se kloniti. Zbog ovakvih ispada mnogi koji do sada podržavaju proteste i učestvuju u njima su, blago je reći, zbunjeni, ne malo njih i razočarani, pa će zbog toga iz novih protestnih okupljanja možda izostati. Šta tek reći o motivaciji onih koji su do sada bili u nedoumici podržati proteste ili ne, posle ovakvih ispada sa govornica.
U Trifunovićevom ispadu posebno je nedopustiv način na koji je govorio o tobožnjim secesionističkim namerama Nenada Čanka, koji će jelda sa okupatorskim vojnicima na tenkovima otcepiti Vojvodinu od Srbije. To je rečnik zadriglijih desničara nacionalista koji je po efektu na proteste, na potencijal za njihovo širenje, prava subverzija koju su režimski spin majstori mogli samo poželiti. To je svojevrsni pucanj u proteste, a o tome govori upravo kampanja koja se povodom ovog slučaja vodi u režimskim medijima. Ako proteste ne može kompromitovati i obesmisliti režim, može neko od onih koji predstavljaju njihove gurue. Ima li šta crnje od toga?
Na organizatorima protesta je da se uzmu u pamet, utoliko pre što po medijskim izveštajima na skupovima desničari sve vidljivije izbijaju u prvi plan, što takođe ide u prilog Aleksandru Vučiću.