Skandal je blaga reč za izjave patrijarha SPC Irineja
Leto je, vreme odmora, pa mediji – čak i ono malo ozbiljnijih – rubrike popunjavaju lakšim temama, često bizarnostima i bedastoćama. Na tabloidnu bizarnost i bedastoću ličila je vest da je patrijarh SPC Irinej predložio da se Kuršumliji promeni ime – da se davno odomaćeni turcizam (poput ogromnog broja turcizama u srpskom jeziku) zameni srednjovekovnim imenom “Bele Crkve”. Oni koji su pomislili da je u pitanju šala, da je pored bezbroj mnogo važnijih problema ovog u sirotinju i provincijsku čamotinju utonulog gradića, a koji se ne razlikuje od većine drugih u Srbiji, patrijarh predložio ni jednostavnu ni jeftinu zamenu imena grada – ostali su zbunjeni kad su se uverili da je vest tačna.
Šta reći na najnoviju patrijarhovu blago je reći bizarnost do da – besposlen pop jariće, pardon, gradove da krsti (slično samozvanim srboljubima koji bi da menjaju ime Zrenjanina). Od poglavara SPC, koji pretenduje da je mera najveće ne samo duhovne brige nad verujućim narodom nego i brige za narodni svetovni život – čovek bi očekivao da se u Kuršumliji interesovao koliko je u tom siromašenom gradiću nezaposlenih, koliko je sirotinje i kako preživljava, postoji li narodna kuhinja za gladne i egzistencijalno nezbrinute, koliko dece zbog siromaštva ne može da nastavi školovanje, koliko je onemoćalih staračkih domaćinstava prepuštenih samih sebi bez uslova za iole normalan život, ko brine o svima njima? Očekivao bi da je ponudio pomoć crkve narodnoj kuhinji, da je zadužio parohijsku upravu da pomaže nezbrinutim staračkim domaćinstvima, da je dao pomoć crkve đacima najsiromašnijih porodica za kupovinu školskog pribora i opreme…
Za sve to imalo se mogućnosti, jer je širokogrudom rukom države SPC izašla na zelene grane – ima dobru budžetsku podršku, prioritetno joj je vraćena većina konfiskovanih materijalnih dobara, kao niko drugi oslobođena je plaćanja poreza, pomažu je brojna javna i privatna preduzeća. O takvoj brizi patrijarha u medijima nema ni reči, ne samo kad je reč o Kuršumliji. On očito ima prečih briga – da eto menja ime grada pa nek košta – šta košta. On bi da vodi i svetovnu politiku, a da ne snosi odgovornost za posledice (svog i episkopskog) političkog praznoslovlja i sluđivanja naroda. Od SPC bi da napravi bastion izuzet od kritičkog propitivanja, da se pod tepih trpaju brojni skandali koji potresaju posebno episkopat (hedonizam, raskalašno ponašanje, raskoli, pedofilija…). O odsustvu ma i minimalnog kritičkog propitivanja o ponašanju SPC tokom sramnih ratnih godina da i ne govorimo.
Sa umišljenog moralnog pijedestala, SPC bi da susedima koji su se odvojili od Srbije – koji su, upravo zbog ovakvih stvari, pobegli od nje – čita lekcije a da niko u Patrijaršiji ne pogleda da u svom oku možda ima trun, ako ne i balvan. Još se zbunjenost ozbiljnog sveta oko patrijarhove inicijative za promenu imena Kuršumlije nije slegla – koju je servilna lokalna vlast odmah bespogovorno prihvatila jer “to građane neće ništa koštati” – patrijarh otrovno politizira u Crnoj Gori.
To što je izjavio listu Dan (a da kome će drugom, zna se ko ga je i zašto osnovao i ko ga pomaže), da je SPC u Crnoj Gori danas gore nego pod Osmanlijama, a Srbima da je gore nego za vreme zločinačke NDH, kao i da im ni u Hrvatskoj nije bolji položaj – malo je reći da je skandal. Patrijarh širi mržnju i truje odnose između dve, trebalo bi, po mnogo čemu bliske države. Truje odnose i sa Hrvatskom, što mu dakako nije novina. Treba li reći da posledice patrijarhovih otrova prema Crnoj Gori i Hrvatskoj neće snositi on nego tamošnji Srbi, na koje će bez ikakve potrebe pasti omraza tamošnjih nacionalista. Patrijarhu je to očito poslednja briga.
Stalo mu je da se njemu i SPC ovde masovno podilazi i da ih se uvažava bez obzira na beskrajnu bezobzirnost. Podsetimo samo na naum da, mimo volje stanovnika beogradskog naselja Stepa Stepanović i suprotno izvornim urbanističkim planovima, na mestu predviđenom za nedostajuće civilne socijalne sadržaje (dom zdravlja i vrtić) – naprave crkvu, podržani servilnošću beogradske vlasti.
Ako je i od patrijarha i servilnih mu svetovnih vlastodržaca svih nivoa, mnogo je.