Plan Borisa Džonsona da suspenduje parlament pre Kraljičinog govora 14. oktobra treba da isprovocira poslanike da blokiraju brexit bez dogovora ili da izazove opšte izbore kroz izglasavanje nepoverenja. I jedno i drugo je izvodljivo u raspoloživom vremenu.
Poslednji put kada se parlament spremao da blokira brexit bez dogovora ranije ove godine, neophodan propis je usvojen za samo tri dana. Džonson je namerno ostavio dovoljno vremena da parlament povrati kontrolu zato što je njegov pravi plan da zapravo iskoristi brexit kako bi dobio opšte izbore, a ne da na opštim izborima osigura brexit. Dovodeći protivnike u iznudicu, definisao je teren za izbore kao „narod protiv parlamenta“. Očekujte da će mu kampanja biti u znaku poruke „Podrži Borisa, da Britanija ponovo bude naša“. Reći će da će definitivni izlazak iz EU 31. oktobra biti moguć samo ako on bude imao parlamentarnu većinu. Čovek Itona, Oksforda i Telegrafa će se pozicionirati kao lider naroda protiv mrskog establišmenta i „elite rimejnera“.
Džonsonova izborna strategija je prosta: ujediniti iza sebe desnicu koja podržava brexit, dok rimejneri ostaju rasuti između Laburista, SNP-a, Liberalnih demokrata i Zelenih. Od dana stupanja na dužnost, Džonson radi na konsolidaciji glasača koji podržavaju izlazak iz EU. Od pristalica partije Brexit do glasača Laburista koji zagovaraju izlazak, Džonson teži da stvori pobedničku izbornu koaliciju.
Torijevci su proteklih sedmica blokirali predviđene linije napada Laburista. Sađid Đavid je najavio reviziju godišnjeg budžeta za 4. septembar. Posle gotovo cele decenije nemilosrdnog rezanja potrošnje, javnost je očigledno izmorena štednjom. Prosečno vreme čekanja u Nacionalnoj zdravstvenoj službi raste; školska odeljenja imaju previše učenika; policija nije u stanju da drži korak s rastom kriminala niti da sačuva bezbednost mnogih zajednica. Džonsonova vlada je već obećala veća ulaganja u svakoj od ovih oblasti.
To su tipična torijevska obećanja, ali s desničarskom dopunom. Tako predlog da se uloži u škole prati ponuda da se nastavnom osoblju dopusti primena „razumne sile“ nad učenicima, dok su dodatna sredstva za policiju skopčana s predlogom da se svim policajcima omogući da nose tejzere. Nema ozbiljne javne diskusije o tome koliko je to sile koju bi odrasli trebalo da koriste protiv dece, kao što ni problem nasilja noževima nije vezan za mogućnost policije da omladinu koja poteže noževe smiruje tejzerima. Ovi planovi su mamac za torijevsku bazu, osmišljeni da skrenu pažnju sa problema s kojima se naše društvo suočava, a ne da ih reši.
Politička logika je očigledna. Tereza Mej je 2017. izgubila tanku torijevsku većinu koju je nasledila od svog prethodnika, zahvaljujući izbornoj kampanji koja je umesto brexitu bila posvećena domaćim prilikama. Jasna laburistička poruka protiv štednje odjeknula je s obe strane podele zbog brexita i partiji isplatila izborne dividende. Džonson sada namerava da spreči takav ishod.
Ipak, javnost neće poverovati da su isti ljudi koji su nepotrebno degradirali javne usluge sada spremni da u njih ulažu. Dok Džonsona ne ometaju principi ni ideološki okovi, on vodi kabinet tvrde desne linije u Konzervativnoj stranci. Oni koji su posvetili život hakovanju države i presecanju veza Britanije s Evropskom unijom, teško da su saglasni s projektom investiranja u javne usluge. Ali je izvesno da su posvećeni izlasku bez dogovora kao atlantističkom, a ne unilateralnom projektu – kao i agresivnom smanjenju poreza koje je Džonson obećao. Ovo je vlada koja namerava da okrene Britaniju Americi i odlučna je da se ponaša baš kao američki Republikanci – prvo se smanje porezi, onda se održava potrošnja da bi se napumpao deficit, e da bi se to iskoristilo kao opravdanje za mnogo dublje rezove.
Pa zašto bi javnost verovala onome što Džonson govori? Tajna svih populista, od Donalda Trampa preko Matea Salvinija do Džonsona, jeste mešanje prestupa sa iskrenošću. Spremnost na podsticanje netrpeljivosti i narušavanje teško osvojenih društvenih normi protiv rasističkog, homofobnog ili mizoginog govora, uverava ljude da su ovi političari „otvoreni“ i da „govore ono što misle“. Paradoksalno, njihov nedostatak vrline potvrđuje njihovu verodostojnost.
Njihova zadrtost je rezultat kalkulacije, a ne pogrešne procene – očekivani bes protivnika samo pojačava poruku. Nadolazeći izbori će pokazati da li je Džonson raskrinkan kao ono što zapravo jeste: Tramp s rečnikom, čija se stvarna agenda brexita za elitu krije ispod tanke glazure budžetskih planova nakon očajničke decenije degradacije Britanije, kod kuće i u svetu.
Tom Kibasi, direktor Instituta za istraživanje javnih politika
Izvor: The Guardian, Peščanik – Prevela Milica Jovanović