Kad bih ja, o presvetli viteže, pritezao plug, napasao stado, obrađivao vrt, popravljao odeću: niko me ne bi gledao, malo njih bi me primećivalo, retki bi me kudili, a mogao bi se, vrlo lako, svima svideti.
Paketima finansijske pomoći koji su odobreni bankama posle 2008. godine izvršen je veliki prenos privatnih gubitaka na račune poreskih obveznika u Evropi i SAD. Poslednji paket pomoći za Grčku banku je poučan primer spremnosti politike – u ovom slučaju evropske – da uvećava gubitke javnog sektora zbog sumnjive privatne koristi.
Stope aktivnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti jasan su pokazatelj nepovoljnog položaja žena na tržištu rada. Svaki od ovih indikatora otkriva nam u svojoj pozadini strukturni društveni problem. Obrasci nejednakosti naslijeđeni su iz jugoslavenskih dana, ali su pod utjecajem kapitalističkih dinamika postali još nepovoljniji.
Prema nekim autorima, trauma se zapravo retko zaboravlja; mnogo je veća verovatnoća da se traume sećamo nego da je zaboravimo. Ovo ima smisla i sa stanovišta evolucije – sećanja upravo i postoje da bismo mogli da učimo iz iskustva kao i da bismo gradili svoj identitet.
“Generala Vladimira Lazarevića dočekali su političari, predsednici niških opština, sveštenstvo i rodoljubive Nišlije”, izvestili su vazda objektivni srbijanski tabloidi o povratku još jednog srpskog “superheroja”, koji je u “haškom kazamatu” proveo ravno deset godina, od presuđenih mu 15.
Dve trećine Amerikanaca živi od jednog do drugog čeka. Većina svakog trenutka može da izgubi posao. Mnogi su postali deo sve brojnije armije radne snage „na čekanju“ – poslodavci ih angažuju po potrebi i plaćaju kada i koliko mogu. S druge strane, ako preskoče ratu kredita ili ostanu bez novca za namirnice i račune, izgubiće tlo pod nogama.
Nesputana, istraživačka priroda, misteriozne Lu razbija sve tabue tog vremena. Inovativnost u pokušaju da se živi sopstvena suština otvara, još tada, neka od esencijalnih pitanja današnjice.
Niko nema što Republika Srpska imade. Ima ministra prosvjete koji skriva informacije o svom školovanju. Da nije riječ o Dani Maleševiću, moglo bi se pomisliti da čovjek zbog skromosti ćuti, ali ovaj razmetljivac se pohvalio i doktoratom i fakultetom, ali magistarskim radom se ne hvali. Takođe odbija da kaže i gdje je doktorirao.Nema se čime pohvaliti, tvrde dobro obaviješteni izvori, a Malešević im svojim ćutanjem daje za pravo.
