U potpunoj tišini, daleko od naslovnica vodećih portala, u vidu obične agencijske vijesti koju uglavnom niko ne čita, stigla je informacija da je vrhovni sud Federacije BiH izrekao presudu kojom je potvrdio Kantonalnu presudu, Kantona Sarajevo (KSS) od 22. juna 2015 godine kojom su optuženi Salih Arnautović i Ena Lipa, majka i očuh, osuđeni na kazne dugotrajnog zatvora u trajanju po 40 godina za ubistvo troipogodišnjeg Smaje Ćesira, odnosno počinjenje krivičnog djela – ubistvo na podmukao i svirep način.
Dejan Dimitrijević (34) iz Kragujevca je na Fejsbuku zatražio da ga neki sveštenik raskrsti. Njegov status se proširio društvenim mrežama, a kada smo ga upitali za razlog iza ovakve odluke, ponudio nam je objašnjenje. Prenosimo vam njegov lični stav.
Europska unija sve je bliže prihvaćanju odluke o suspenziji Šengena na razdoblje u ukupnom trajanju od dvije godine kako bi se zaustavio pritok izbjeglica.
Prilikom komentarisanja odluke vrha vladajuće partije (tj. premijera) da raspiše vanredne parlamentarne izbore, posmatrači i komentatori previđaju jedan očigledan razlog koji objašnjava zašto su izbori, i pored materijalnih troškova koje donose (kao i činjenice da ministarstva neće funkcionisati bar još 3-6 meseci – dakle, radi se i o simboličkim troškovima) u ovom trenutku u Srbiji neophodni.
Krajem septembra ove godine, biće završena izgradnja prve centralne garaže u Banjaluci. Odmah da napomenemo: Ne radi se o "svježoj" informaciji koja bi trebala obradovati vlasnike automobila u ovoj 2016. godini, nego o citatu iz novinskog teksta "Garaža za 108 automobila", objavljenom prije četrdeset i jednu godinu!!!
Televizijske vesti, novinski naslovi, politički govori, tvitovi i ostali kanali kojima se formulišu i izražavaju društvene strepnje i strahovi – preplavljeni su govorom o „izbegličkoj krizi“ koja će izazvati kolaps Evrope i načina života koji poznajemo i volimo. Na izvestan način, „izbeglička kriza“ je samo nova politički korektna šifra pod kojom kreatori javnog mnjenja pokoravaju srca i umove javnosti. Efekti izveštaja o izbegličkom talasu dostigli su razmere „moralne panike“ (prema najšire prihvaćenoj definiciji Vikipedije: „široko rasprostranjeni strah da nastupajuće zlo ugrožava dobrobit društva“).
U jeku bespotrebnih i besmislenih prepiranja povodom neustavnog predmeta u državnim školama pod nazivom “verska nastava”, postaje sve jasnije da skoro niko ne zna šta je to sekularnost. Niti građani, a još manje političari koji bi trebalo da je sprovode. Kako možemo da očekujemo da se poštuje sekularnost u društvu u kome se ne vidi nikakav problem u tome da kruna, krst i molitva budu simboli te države?
Srdačan pozdrav, umjetnim jednakostima potlačena nacijo! Kao kolumnistica ovog portala, danas vas častim novim tekstom. Oprostite – htjedoh se predstaviti kao kolumnist, ostadoh malo zbunjen.
