U zaključku, ne možemo tvrditi da su klimatske promene „uzrokovale“ uragan Harvi (takvo pitanje je pogrešno formulisano), ali možemo reći da su one doprinele jačanju uragana i uvećale rizik od štete i gubitka ljudskih života. Nema sumnje da su klimatske promene pojačale njegove efekte.
Što se tiče pojma naroda, politička realnost u Bosni i Hercegovini posve je jasna: narodi su čvrsto razdvojeni u tri pretinca, a zazivi “građanske države” završavaju na političkom deponiju. No, situacija nije nimalo statična. Novi trendovi upućuju na krizu trenutačnog modela. Oni se u prvom redu očituju u izazovima s kojima se suočavaju “tradicionalni predstavnici naroda”.
Bosnu i Hercegovinu nerijetko u svijetu predstavljaju ljudi koji nemaju elementarne kvalifikacije da se bave diplomatijom. U diplomatsko-konzularna predstavništva BiH šalje pripravnike, ali i biznismene bez bilo kakvih kvalifikacija za taj posao.
Turisti iz zapadnih zemalja posljednjih su godina sve više u potrazi za "autentičnim" i "stvarnim". U Indiji, Keniji, JAR-u, Brazilu, kao značajan dio turističke ponude postoje ture favelama, slumovima, getoiziranim i siromašnim dijelovima gradova. U Beogradu je pak nedavno jedna turistička agencija nudila turu na kojoj se moglo "upoznati Cigane" i skupljati željezo s njima.
Srbija i Hrvatska sve čine da ne liče jedna na drugu. Ali u bezočnoj verskoj manipulaciji mladih stoje rame uz rame. Rezultat tog zločina je samo jedan: tumaranje dece u mraku neznanja i slepog verovanja u nadprirodne sile. To im istorija civilizacije neće oprostiti.
Zbog nesretne simbioze katoličkog militarizma i neodgovorne politike, u RH je na djelu, ističe docentica Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i angažirana društvena aktivistica dr. sc. Marija Selak, – „psihoanalitička totalitaristička etika: čiji si ti, tko stoji iza tebe i kakve su ti namjere“. Ni u javni WC ne možeš, ako nisi hrvatske nacionalnosti, ne vjeruješ u Isusa Krista i nemaš odgovarajuću stranačku iskaznicu. Da se i ne govori o dobivanju posla, napredovanju u službi, boljoj plaći, položaju u društvu, državnim apanažama.
Nije li jasno da mi poštujemo običaje, religije i političke prakse koje su ustanovili mrtvi? Čitamo knjige mrtvih, kuvamo po njihovim receptima, živimo u gradovima koje su oni podigli. Ako vladamo, prodajemo i krademo ono što su oni stvorili
Moja tašta je doputovala iz Izraela da sa nama provede letnji odmor. Prvo se igrala sa unukom. Onda smo odmotali njene divne ćupove i šolje. Onda smo ćaskali o Tel Avivu – o ljudima, vremenu, novim restoranima. Onda smo prešli na politiku i to nam je svima pokvarilo raspoloženje: Izrael je odlično mesto koje ima užasnu politiku.
Klimatske promene su u suštini pitanje socijalne pravde. Ono što zaista nije fer je to što najsiromašniji i najranjiviji ljudi – naročito žene i devojčice – najviše ispaštaju iako su najmanje učinile da prouzrokuju sam problem.
