Foto: Anđela Kovljević
Još od 1972. godine, kada je Generalna skupštini EU proglasila 5. jun Svetskim danom zaštite životne sredine, taj datum se obeležava gotovo u celom svetu.
Na taj dan, brojnim kampanjama podiže se svest i podstiču aktivnosti u cilju očuvanja životne sredine. Međutim, što je više apela da se prirodna sredina zaštiti, sve je siromašniji biodiverzitet na našoj planeti. Ne osvrćući se na upozorenja, čovek svojim neodgovornim ponašanjem zagađuje zemljište, vazduh i vodu, uništavajući biljne i životinjske vrste od kojih direktno zavisi njegovo zdravlje i opstanak.
Nažalost, pčele su decenijama unazad vrsta koja izumire. Prekomerna upotreba insekticida i pesticida, aero-zagađenje, zagađenje voda, ali i nedovoljno unapređivanje politika zaštite životne sredine doveli su do drastičnog pada broja pčelinjih zajednica. Pojedine vrste pčela širom sveta prvi put su se našle i na listama ugroženih vrsta.
Spisak biljaka kojima bez pčela preti istrebljenje je veoma dug, a samim tim i namirnica koje su neophodne čoveku za kvalitetan i zdrav život. Samo u Srbiji svake godine nestane petina pčelinjeg fonda, dok neke razvijenije zemlje sveta beleže gubitak i do 60 odsto. Zašto su pčele važne za čoveka? NJihova uloga mnogo je važnija od proizvodnje meda, iako je istina da su pčele jedini insekti koji proizvode hranu za čoveka.
Od 100 biljaka koje koristimo u ishrani, čak 70 oprašuju pčele. Slobodno možemo da kažemo da su za dve trećine namirnica koje čovek svakodnevno koristi u ishrani zaslužne pčele. One su i najbolji indikatori zdrave životne sredine. Okruženje koje nije bezbedno za pčele, nije ni za čoveka.
Iako ne možemo reći da su im gradovi najprirodnije stanište, danas pčelama urbane sredine nude bezbednije i zdravije mesto za život. Prekomerna i neodgovorna upotreba pesticida i insekticida u ruralnim sredinama razlog je zašto danas sve češće košnice možemo videti po gradovima. Kako one koje je napravio čovek, tako i one prirodne – gde su se divlje medonosne pčele same naselile.
Problem zagađenja životne sredine je toliko veliki, da se pojedinac, s punim pravom, često oseća nemoćno. Sve je manje geografskih odrednica i predela netaknute prirode kojima se nije desila pošast zvana – čovek. Međutim, čovek je i osnova za promene na bolje kada govorimo o zdravom prirodnom okruženju. Marketinška agencija Kreativa Unlimited, u partnerstvu sa Novom Iskrom i ekološkom organizacijom Ekonaut, rešila je da napravi prvi korak.
Postavljanjem košnica na krov kompanije, Kreativa Unlimited je Beograd upisala u mapu evropskih gradova koji neguju društveno odgovornu praksu spasavanja pčelinjih zajednica u urbanim sredinama.
(Danas)