Iako se sve više naučnika i poljoprivrednika trudi da proizvodnju hrane i čiste vode prilagodi novonastalim vremenskim uslovima, osnovana je bojazan da će ova dva najvažnija životna resursa biti sve lošijeg kvaliteta. Pojedini poljoprivrednici su počeli, poput brokera, da diverzifikuju useve, u nadi da će im u slučaju ekstremnih vremenskih prilika, bar nešto opstati.
Prema proceni Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), broj stanovnika na planeti do 2050. godine porašće na 9,6 milijardi, a njega bi morao da prati i rast proizvodnje hrane za 60% u odnosu na sadašnje količine. Naučnici, međutim, sumnjaju u dostizanje ovog cilja zbog klimatskih promena koje će negativno uticati na rast useva, uzgoj stoke i dostupnost vode za piće. Naime, još jedan ogranak UN, Svetski program za hranu (WFP) predviđa da će se do 2050. verovatno smanjiti dostupnost hrane za 20%. Ovim, pak, neće biti pogođene sve regije podjednako, saopštava britanska Meteorološka služba, iznoseći podatak da će Evropa doživeti umerenije promene, ali bi i u njoj prinosi na neke poljoprivredne kulture značajno mogli da padnu, na primer količina kukuruza, i to za četvrtinu.
Međunarodni panel za klimatske promene upozorava da će uticaj otopljavanja biti negativan na prinose u regijama sa niskom geografskom širinom – broj gladnih mogao bi da poraste i na nekoliko stotina miliona – dok bi na višim geografskim širinama (na severu severne hemisfere) umereni porast temperatura (do 3°C) mogao da dovede do rasta produktivnosti biljnih kultura, ali sve preko tog rasta temperature bi uslovilo pad.
Prognoze o dostupnosti vode su još pesimističnije. Danas, već 1,2 milijardi ljudi živi na teritorijama pogođenim nestašicama vode, upozorava UN, zbog čega mnogi odlaze u gradove, u kojima je, takođe sve očigledniji problem u proizvodnji dovoljne količine vode za piće. Tražnja za vodom bi do 2030. mogla da premaši za 40% postojeće rezerve vode. Prema istraživanjima MIT-a, u narednih 35 godina bi samo u Aziji milijardu ljudi moglo da oseti posledice nestašice vode.
Iz Svetske banke kažu da će one biti najurgentnije u Centralnoj Africi i Istočnoj Aziji, a zatim i na Bliskom Istoku i u drugim delovima Afrike (severnom Senegalu, centralnom Maliju, na severu Burkine Faso, Nigerije, Eritreje, Etiopije, kao i jugu Alžira, Nigera itd). Ukoliko se ne promeni brzina globalnog zagrevanja, do 2050. bi ove regije samo zbog nestašice vode mogle da ostanu bez 6% svog BDP-a, ali još bi značajniji bio uticaj na zdravlje stanovništva.
Promena temperature je u mnogim delovima sveta podstakla poljoprivrednike da se uz podršku nevladinih i državnih institucija edukuju o proizvodnji hrane u novim uslovima: o merama za očuvanje zemljišta, povećanju njegove produktivnosti, usavršavanju đubriva, pomeranju setve, pa čak i o laserskom nivelisanju zemljišta kako bi se iz njega izvuklo najviše, kao i o uzgoju novih, otpornijih vrsta. Pojedini poljoprivrednici su počeli, poput brokera, da diverzifikuju useve, u nadi da će im u slučaju ekstremnih vremenskih prilika, bar nešto opstati.
Suočavanje sa realnošću
Iako novoizabrani američki predsednik Donald Tramp misli da su „globalno zagrevanje izmislili Kinezi kako bi američku privredu učinili manje konkurentnom“, Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) upozorava da su neke posledice klimatskih promena već vidljive u SAD. Godinama unazad, zbog visokih temperatura američka regija u kojoj se proizvodi kukuruz (Corn Belt) trpi velike gubitke u proizvodnji koji se mere stotinama miliona dolara.
Klimatske promene na više načina otežavaju rast biljaka. Poljoprivrednici u SAD odvajaju 11 milijardi dolara godišnje samo za borbu protiv korova i drugih štetočina, čije bujanje se pripisuje uticaju globalnog zagrevanja. Njih brine činjenica da bi sa rastom temperature mogle da se pojave i neke nove vrste parazitskih biljaka, koje bi dodatno potisnule druge poljoprivredne kulture. To znači da će poljoprivrednici ubuduće morati da koriste još pesticida.
Čovekov nemaran odnos prema životnoj sredini utiče na strukturu žitarica, voća i povrća i smanjivanje njihove nutritivne vrednosti, jer rast nivoa ugljen dioksida u atmosferi redukuje koncentraciju proteina i minerala u većini biljaka, uključujući i pšenicu, soju i pirinač.
No, i neke druge grane poljoprivrede su na gubitku zbog rasta temperature – osim što ima manje hrane, stoka postaje i sve podložnija bolestima i sterilitetu, i proizvodi manje mleka. Kao odgovor na ovaj izazov stručnjaci očekuju povećanje upotrebe antiparazitnih lekova u stočarstvu, odnosno njihov ulazak i u lanac čovekove ishrane. Na ovim lekovima obično stoji upozorenje da su u većim količinama toksični, da imaju negativan uticaj na jetru, creva, bronhije, usporavaju rad srca i smanjuju imunitet organizma. Zato se još uvek ne preporučuju životinjama koje se koriste u ljudskoj ishrani, ali i to bi moglo da se promeni.
Suše i poplave u Evropi
Prema poslednjem izveštaju Evropske komisije o ovoj problematici, za 100 godina temperatura na Starom kontitentu je porasla za 0,8 stepeni. Kiše i snežne padavine su se značajno uvećale u Severnoj Evropi, dok su u Južnoj suše sve ćešće. U izveštaju pod nazivom „Klimatske promene: izazovi za poljoprivredu”, navodi se da će zbog smanjenja letnjih padavina većina evropskih zemalja morati da izvrši reviziju svojih tehnika za navodnjavanje. Južni delovi EU bi mogli biti pogođeniji sušama, a centralni i severni poplavama, dok se zbog povećanih temperatura i vlažnosti očekuje širenje štetočina, bolesti i korova.
Najranjivija regija u Evropi u narednom periodu biće južni deo kontinenta i Mediteranski basen, zbog visokog rizika od nedostatka vode. Alpi su takođe ranjivi zbog topljenja snega i leda, a gusto naseljene ravnice zbog povećanog rizika od poplava. Ukoliko se ne izvrše odgovarajuća prilagođavanja, na jugu i jugoistoku Evrope opadanje godišnjih prinosa poljoprivrednih kultura može dugoročno dostići 10% do 30%. Takođe, predviđa se i promena životnog ciklusa mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Neke od njih će migrirati severnije i na veće visine, dok će se neke invazivne vrste širiti po kontinentu. I morske vrste, posebno komercijalno važna riba, migriraće na sever.
I Srbija u problemu
Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) upozorila je da će se i Srbija suočiti sa posledicama klimatskih promena kroz porast temperatura i smanjenje letnjih padavina, kao i da se povećava rizik od poplava i šumskih požara. Zato, već nekoliko godina FAO u našoj zemlji organizuje obuke za poljoprivrednike, kako bi se adaptirali na novonastale promene.
U izveštaju „Procena pogođenosti i mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove“, bivša ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković upozorava da će klimatske promene u našoj zemlji najviše pogoditi prinos kukuruza – ukoliko se ne primene mere prilagođavanja, do 2030. godine očekuje se smanjenje proizvodnje kukuruza od 58%. U tom periodu smanjila bi se i proizvodnja pšenice za 16%, a značajno bi bili redukovani i prinosi šećerne repe, soje i vinove loze.
Rast temperature će do 2100. godine produžiti period vegetacije i pomeriti početak sezone rasta unapred, u proseku između 20 i 30 dana. U izveštaju se, zato, predlažu blagovremene mere prilagođavanja, od kojih je najvažnija povećanje kapaciteta za navodnjavanje, ali i đubrenje, korišćenje protivgradnih mreža, suzbijanje korova i stalno orezivanje mladica. Preporučuje se i rad na razvoju genotipa biljaka sposobnih da se prilagode novim uslovima.
Meteorolog Vladimir Đurđević takođe je nedavno upozorio na važnost adaptacije, rekavši da smo „u 2012. izgubili skoro dve milijarde dolara zbog suše, a krajem te godine bilo je problema i sa aflatoksinom“. Izazovi poput ovog biće sve učestaliji, ali po njegovim rečima, poljoprivrednici su već počeli da se prilagođavaju klimatskim promenama, pomerivši određene faze razvoja nekih biljaka. No, za sistemsko rešavanje problema koji se gomilaju, potrebno je nešto više od dobre volje – infrastrukturna ulaganja i veća fiansijska izdvajanja, ističe Đurđević.
Marija Dukić, BiF