Koliko ste puta nakon buđenja bili zbunjeni ili zatečeni sećanjem na nepovezane ili apsurdne sadržaje koje ste sanjali? Osim ukoliko trenutno niste u psihoterapijskom procesu, verovatno ste odlučili da ih je najbolje ignorisati, smejati im se ili ih shvatiti kao neko neozbiljno rediteljsko ostvarenje vašeg usnulog uma.
Piše: Ana Perović
Birali da obraćamo pažnju na njih ili da ih ignorišemo, snovi prate naš život od rođenja do smrti.
Da sadržaj snova ima veze sa psihološkim procesima osobe, pa i emocionalnim problemima ili poremećajima, potvrđeno je empirijski. Studije nalaze da sadržaj snova može biti povezan sa brigama koje imamo u budnom stanju, da je pojava određenih vrsta snova (onih koji se ponavljaju, noćnih mora) povezana sa psihološkom dobrobiti osobe. Ljudi koji boluju od određenih vrsta mentalnih poremećaja (npr. depresije) izveštavaju o kvalitativno drugačijim snovima od ljudi koji nemaju probleme ove vrste. Neobična priroda nizova mentalnih predstava, emocija i senzacija koje se nevoljno dešavaju u umu za vreme spavanja mnoge je potakla da snovima pridaju razna mistična svojstva. Od te ideje se odustalo pre više od veka, te je od poruke bog(ov)a san postao poruka iz dubina naše psihe.
Pitanjem koji mentalni proces upravlja našim mislima dok spavamo i kako ga možemo na naučni način razumeti prvi se bavio Frojd. On je verovao da ignorisanjem našeg snevačkog života gubimo značajne prilike za samospoznaju svog nesvesnog. Analizirajući svoje i snove svojih klijenata, zaključio je da sadržaj sna nastaje kao kompromis između neprihvatljivih nesvesnih želja (često seksualne prirode) koje naviru u svest i želje da se ne probudimo. S obzirom na nemoralne i antisocijalne karakteristike onog što nesvesno priželjkujemo (latentni sadržaj), želje se maskiraju u sadržaju sna (manifestni sadržaj) da bi bile prihvatljive snevaču, izbegle cenzuru i očuvale san.
Rad sna se, prema Frojdu, ostvaruje putem nekoliko mehanizama koji ostvaruju prerušavanje latentnog u manifestni sadržaj sna. Dok mehanizam sažimanja funkcioniše tako što stvara fuziju od brojnih latentnih misli, „kondenzuje“ različite ideje u jednu (od različitih delova reči stvara novu, od delova poznatih osoba stvara nepoznatu), pomeranje premešta elemente s jednih predstava na druge kako bi ih zamaskirao. U snu se aktivira, takođe, simboličko predstavljanje, odnosno predstavljanje jednih sadržaja drugima koji ih simbolizuju (npr. jedne osobe drugom, neke situacije nekom drugom). Mada je verovao da značenje simbola nije univerzalno i da se san mora interpretirati uz uvažavanje klijentovih asocijacija, Frojd je navodio kraću listu simbola za koje je bio uveren da označavaju uvek isto. Tako su se među najčuvenijim simbolima muškog polnog organa našli mač, kišobran, cigara, i još neki dugački uski predmeti, dok su u ženskom slučaju to pećina, jama, školjka itd.
Prema Frojdu, tumačenje snova se odvija kao reverzni proces od onog kojim se stvara san – kretanje od manifestnog ka latentnom sadržaju sna, odnosno nesvesnim unutrašnjim konfliktima i željama osobe. Glavna tehnika na koju se Frojd pritom oslanja jeste metod slobodnih asocijacija putem kog se od osobe traži da na elemente sna redom niže asocijacije, odnosno necenzorisane opise osećanja i misli koje ti elementi evociraju. Pretpostavka je da se nizanjem asocijacija klijent udaljava od manifestnog i približava latentnom sadržaju sna, razotkriva se „pravo značenje sna“ koje će obučeni terapeut moći da interpretira.
Mada su kasnije psihoanalitičke škole predložile drugačije teorije o formiranju sna, slobodne asocijacije su ostale česta tehnika psihoanalitičkih interpretacija snova. Među prvima koji su izrazili neslaganje sa Frojdom bio je njegov učenik, Jung. Umesto Frojdove pretpostavke o prikrivenom pravom sadržaju sna, on je san video kao kreativan izraz trenutnog psihičkog stanja osobe, naročito nesvesnih procesa (individualnih i kolektivnih). Prema Jungu ljudska psiha je „organizam sa sposobnošću samoregulacije“ – svesni procesi moraju imati kontratežu u suprotstavljenim, nesvesnim (poput snova). Potisnute želje, za koje je Frojd verovao da čine osnovne sastojke sna, Jung je video kao manji deo domena nesvesnog.
U okviru jungijanske analitičke terapije tumačenje sna, takođe, započinje metodom slobodnih asocijacija. Ipak, za razliku od Frojdovog necenzurisanog nizanja asocijacija, Jung bi se zadržavao na dubinskom istraživanju elemenata sna.On je smatrao da snove možemo tumačiti „objektivno“, tj. putem povezivanja elemenata sna sa nečim što je deo snevačeve spoljašnje stvarnosti, i „subjektivno“, tj. putem dovođenja u vezu delova sna sa nečim što je dao samog snevača i njegove ličnosti (elementi sna su delovi snevačevog unutrašnjeg sveta). U trenucima kada klijent nije u mogućnosti da terapeutu pruži lične asocijacije na sadržaj sna, terapeut interveniše sa svojim znanjem (mitologije, religije, alhemije, folklora) i kompletira praznine u asocijativnom nizu snevača.
Naime, Jung je verovao da snovi mogu da sadrže filozofske proglase, iluzije, divlje fantazije, uspomene, planove, iracionalna iskustva, čak i telepatske vizije. Pri tom je isticao da se simboli sna moraju istraživati u kontekstu značaja koje oni imaju za konkretnog klijenta, umesto pokušaja da tumačenje prilagodimo unapred pretpostavljenoj ideji. Upozoravajući terapeute da nipošto ne pridaju značenja simbolima sna bez prethodnog razumevanja konkretne situacije klijenta, Jung je isticao da upravo ovaj korak razlikuje tumačenje snova od dogmatske prakse koja nema veze sa psihološkim stanjem snevača. U okviru psihoanalitičke paradigme danas postoje različiti pristupi snovima koji su se vremenom udaljavali od Frojdovih ideja, te psihoanalitičari koji pripadaju različitim orijentacijama imaju često različita tumačenja istih snova.
U okviru psihoterapijskog pravca geštalt, Perls je sugerisao da sve elemente sna treba da razumemo kao projekcije nepoželjnih delova snevačeve ličnosti. Rad sna teži da integriše delove sebe koje smo odbacili ili ih se odrekli. Stoga se koristi metod koji od klijenta traži da sadržaje iznosi u prvom licu i sadašnjem vremenu, jer se smatra da se tako san može donekle iznova proživeti. Snevač se tokom tog procesa identifikuje sa određenim elementima sna i opisuje prateće emocije, misli i postupke kao da mu se radnja sna zapravo događa. On ulazi u uloge likova i situacija iz sna pokušavajući da odglumi dijaloge između raznih elemenata sna. Na ovaj način, prema Perlsu, ističe se jasnije postojeća tenzija između raznih aspekata ličnosti snevača. Ovaj autor insistira na tome da kognitivna interpretacija po sebi nije dovoljna za razumevanje sanjanih sadržaja bez opisane simulacije iskustva sna.
Tokom sedamdesetih godina razni autori su doprineli popularizaciji tumačenja snova objavljujući knjige i savetujući ljude kako da se samostalno oprobaju na svojim snovima. En Faradej se fokusirala u svom radu na odnos snova i životnih situacija snevača. Navodeći da je „jedan nalaz u istraživanjima potvrđen kao prilično izvestan – većina snova predstavlja odraz stvari koje su nas okupirale tokom prethodnih dana“, ona u svojim knjigama pruža načine na koje ljudi neobučeni za ovakav rad mogu pokušavati da proniknu u značenje sadržaja snova.
Brojni izvori nastali prethodnih decenija izlistavaju „opšta mesta“ u snovima uz prateće „standardne interpretacije“, iako je vrednost ovakvih tumačenja izuzetno problematična. Najveći broj profesionalaca insistira na tome da tumačenja snova mogu doći direktno od osobe o čijem se snu radi, uz pomoć terapeuta, ako za tim ima potrebe. Stručnjaci iz oblasti psihologije, psihijatrije i psihoterapije danas ne posmatraju sanovnike i rečnike snova kao nešto što vodi tumačenju sna koje može biti od koristi za snevača.
U okviru psihoterapijskog pravca koji sledi teoriju ličnih konstrukata Džordža Kelija tumačenje elemenata sna je privilegija klijenta, a ne terapeuta. Njihovo značenje se ne može naći u sanovniku. Snovi na mentalnom planu predstavljaju pokazatelje toga da snevač dopušta mogućnosti da se povežu predstave koje se u budnom stanju ne povezuju, da se osobe ili situacije sagledaju u novom kontekstu, da se zamisli nezamislivo, pa i dođe u kontakt sa nečim što nam je preteće. Sadržaj snova je za psihoterapiju manje važan od potencijalne promene referentnog okvira koju san podrazumeva, a koja može pomoći da osoba pristupi nečemu na načine na koje ranije nije bila u mogućnosti. Od samog sadržaja sna, za terapeuta ove orijentacije je važnije kako klijent priča o snu, koje dimenzije značenja koristi kada ga prepričava, koja je emocija prisutna dok se suočava sa naizgled nespojivim asocijacijama.
Najzad, možda važnije od toga šta su teoretičari snova mislili o njihovom značaju i ispravnom načinu tumačenja jeste važnost koju mi snovima pridajemo. Istraživački par Morvedž i Norton nalazi da većina ispitanika smatra da snovi pružaju značajne uvide – kako u njih same, tako i u ostatak sveta. Prilikom tumačenja svojih snova ispitanici su pokazali određene pristrasnosti. Tako, što je sadržaj sna više saglasan sa svesnim uverenjima i željama osobe, to će mu biti pripisan veći značaj, a njegovo tumačenje će imati veći uticaj na budno stanje. Ako san prikazuje prijatelja u pozitivnom kontekstu, pridaje mu se značaj, dok to nije slučaj ako je ista osoba prikazana u negativnom svetlu. Kada su u pitanju ljudi koji ispitanicima nisu simpatični, tendencije su suprotne, ali podjednako pristrasne. Najzad, jedan od nalaza ukazao je na to da ružni snovi mogu uticati na naše odluke, više nego što to mogu informacije koje ukazuju na rizičnost nekih izbora.
Pomenuti istraživači smatraju da je od izuzetne važnosti činjenica da nakon snova ostajemo sa sećanjem na, između ostalog, emocionalno iskustvo koje ne možemo da pripišemo jasnom uzroku. Čini se da nasumičnost snova potkrepljuje utisak da bi oni morali da imaju neko „više značenje“. Kako nismo u mogućnosti da u potpunosti lociramo uzrok emocije koja je pratila san, imamo tendenciju da iskustvo sna pripišemo nekom spoljašnjem faktoru (poput prekognicije). Ako sanjamo pad aviona neposredno pred let, biće nam teško da obradimo emociju tog sna, pa ćemo misao o njoj teže da odbacimo kada budemo odlučivali o polasku na put (naročito ukoliko imamo opšte uverenje da snovi imaju smisao).
Jedna stvar je sigurna – tokom sna su aktivni procesi formiranja sećanja i povezivanja sadržaja na novi, kreativni način. Istraživanje efikasnosti tumačenja snova u psihoterapiji nalazi da snovi pružaju ljudima mogućnost da o sebi razmišljaju na načine na koje inače nisu u mogućnosti. Stoga je prilično verovatno da snevanje može da nam ponudi uvide u sopstveni život i misli koje su izmakle svesti u budnom stanju.
Iako ne postoji recept za tumačenje snova, evo nekih preporuka za pokušaje da se sami pozabavite snovima.
Probajte da zabeležite san ili njegove delove nakon buđenja. Retko smo u stanju da napravimo detaljnu rekonstrukciju sna, pokušaj prisećanja sna rezultuje uglavnom našim trudom da elemente sna povežemo u smislenu celinu je i od velike važnosti jer oslikava naše aktuelne procese. Ukoliko ne sanjate, neki psiholozi preporučuju da ipak pokušate sa vođenjem dnevnika u kom ćete pribeležiti izostanak snevanja. Nakon nekog vremena, tvrde oni, počeće u svest da postepeno naviru sadržaji iz sna.
Pokušajte da prizovete emocije koje su se javljale tokom sna. Zabeležite da li ste se osećali zbunjeno, uplašeno, ljutito. Verovatno je da je osećanje koje se elaboriše u snu važno za vas, ali toga ne morate biti svesni. Možete probati sa nizanjem asocijacija na temu tog osećanja ili odgovaranjem na neka od pitanja poput: kakvo značenje za mene ima to osećanje, na šta me podseća, kada sam se tako osetio/la, da li mi je ugodno/neugodno da se tako osećam, da li sebi inače dopuštam da se tako osećam ili ne.
Razmotrite sve elemente sna – često su delovi našeg unutrašnjeg života predstavljeni kroz druge osobe ili situacije, čak i kada nam se na prvi pogled čini da postoji jasna razlika. Možete se zapitati s kojim delovima sna osećate sličnost, a od kojih se osećate različitim. U okviru te druge kategorije, možete probati da odgovorite i na pitanja poput: „Kakav je osećaj biti taj lik sna? Kako se ja osećam dok zamišljam da sam taj lik iz sna?“ Ovaj tok promišljanja vas može odvesti uvidima o tome da li, na primer, potajno priželjkujete da možete biti ta osoba ili vas ona podseća na neku poznatu osobu.
Odustanite od sanovnika ili rečnika snova jer su se psiholozima i psihoterapeutima pokazali gotovo beskorisnim u praksi. Ne postoje univerzalna značenja snova, niti njihovih elemenata – ne postoji veći stručnjak od vas samih za tumačenje procesa iz vašeg unutrašnjeg života.
