Zbunjeni ste i depresivni. Razmišljate: “Da li će posle svega on pobediti? I zar ga se nikada nećemo otarasiti? I da li će svet biti nemački, na tako očajan način na koji je sad nemački?” Ne bojte se. Hitlerova pobeda je prazna reč: ne postoji tako nešto – nije u oblasti prihvatljivog, dopustivog, zamislivog.
Tomas Man (1875–1955), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. godine, bio je jedan od najuticajnijih nemačkih pisaca dvadesetog veka; bio je, takođe, odlučan glasnogovornik protiv Hitlerovog režima. Njegova dela je mimoišlo nacističko spaljivanje knjiga 1933. godine, ali ne i dela njegovog brata Hajnriha (1871 – 1950) i sina Klausa (1906 – 1949). Godine 1938, nakon nekoliko odlazaka u inostranstvo, Man i njegova porodica su emigrirali u Sjedinjene Države, gde je počev od 1940. jednom mesečno snimao radio emisije, naslovljene “Nemački slušaoci!” (“Deutsche Hörer!”). Ove emisije, u dužini od pet do osam minuta, snimane su na ploče i slale su se BBC-u u London. Odatle su emitovane u Nemačkoj putem dugotalasnog radija. Manova obraćanja su postala ključni deo Savezničke taktike demoralisanja. Procenjuje se da je broj stalnih slušalaca u Nemačkoj bio mali, pošto se uključivanje stranih stanica smatralo “radio zločinom”: svako ko bi bio uhvaćen na delu strogo je kažnjavan. Svejedno, Manovi napadi su izazivali Hitlerove odgovore, koji je u svojim obraćanjima agitovao protiv svog poznatog kritičara.
Emitovan u julu 1942, ovaj transkript radio emisije je iz faze u kojoj je Man još uvek smatrao Nemce žrtvama Hitlerove diktature – time je objašnjavao veoma ograničen pokret otpora u svojoj zemlji. Pritom, Man je pretpostavljao da Nemci priželjkuju Hitlerov poraz koliko i on. Na kraju rata, ipak, Man je revidirao svoje mišljenje i celu situaciju posmatrao iz ugla kolektivne odgovornosti. Ovaj novi uvid mu je onemogućio da se u potpunosti pomiri sa Nemcima u posleratnom periodu.
“Dobro znam da ne moram da vas upozoravam na ushićenost koja vlada zbog Hitlerove pobede i osvajanja Rostova, grada na Donu, koji je on i pre bio pokorio. Zbog takvih stvari se ne skače od radosti, treštanje radio truba koje prati tu objavu je odvratno, nikako se ne može biti presrećan. Nemojte gubiti svoj entuzijazam; treba da budete utešeni. Nije nama, koji smo ovde, potrebna uteha kada rat izgleda kako izgleda sada. Kada biste samo znali koliko smo mi sigurni u naše ciljeve, koji su za početak, kao premisa za sve što će doći, uništenje Hitlera. Njegov poraz je zapečaćen, verujte mi i ne plašite se! To je svetska nužnost, potpuno neizbežna, i biće postignuta na ovaj ili onaj način, a pošto je tako odlučeno, pobede tog jadnika su samo krvave besmislice. Zbunjeni ste i depresivni. Razmišljate: “Da li će posle svega on pobediti? I zar ga se nikada nećemo otarasiti? I da li će svet biti nemački, na tako očajan način na koji je sad nemački?” Ne bojte se. Hitlerova pobeda je prazna reč: ne postoji tako nešto – nije u oblasti prihvatljivog, dopustivog, zamislivog. To će biti sprečeno; još bolje, on sam će je uvek sprečavati, ta žalosna protuva, zbog njega samog, jednostavno zbog njegove prirode, zbog njegove nemoguće i beznadežne poremećene naravi, koja mu onemogućava da misli, želi, ili da uradi bilo šta što nije lažno i unapred osujećeno. Govori se o izneverenom đavolu. Ali niko ne izdaje đavola; on je izneveren zbog njega samog, za početak. Ni sa Faustovom dušom, dušom čovečanstva; nikako drugačije glupi Sotona neće potonuti u pakao, osim sam.
Kažem: ne bojte se! Da li mislite da će u ponovnom podmazivanju svog parnog valjka za osvajanje sveta stići dalje od Kavkaza? A ako uspe i ako Rusi budu ostali iza Urala, šta još? Pa, samo još. Može samo da bude još: noći, ludila i smrti; nema kraja za njega, samo njegovog kraja. Rusi se neće smiriti. Niko od vas u to ne može ne verovati. Lažna revolucija nacizma se susrela sa pravom i istinitom revolucijom, takvom čija bi istrajnost u pročišćenju trebalo da vam bude lekcija, vama Nemcima, kada vaš čas kucne. I ova Ruska revolucija je dugoročno vezana i jasno oblikovana istorijskim sporazumima sa anglo-saksonskom demokratijom, koju su probudile njene društvene obaveze i koja preduzima jednako revolucionarno podmlađivanje – vezana za nju borbom koju Hitler, sa svojom dijaboličnom prljavštinom “Novog poretka”, ne može preživeti. U taj sporazum se uzdaju pokoreni, opljačkani, mučeni, poluistrebljeni narodi Evrope. U ovim nacijama mržnja spram besramnog tlačitelja, još uvek nemoćna, ali koja iznova i iznova eksplodira kroz silovite individualne činove, besni i raste, i oni samo čekaju na trenutak kada će strašnom pobunom zbaciti najodvratniji jaram koji je narodima ikada bio nametnut – oni čekaju na to, kao i vi, Nemci.
Ne bi trebalo od vas da se traži pobuna, da vas pitaju: “Kada ćete napokon oterati ovog paklenog zločinca koji vam radi sve ovo i koji je učinio da lice Nemačke izgleda kao Gorgonina grimasa?” Kada ćete se predati i kapitulirati pred razumom? Nema poente vršiti pritisak i zahtevati to od vas na taj način, svi to razumemo, jer vi to ne možete. Nije kao što je bilo 1918. kada je Nemačka doživela slom. Telo ljudi spregnutih i poduprtih gvožđem zla, kao što je vaše, ne urušava se, već sablasno stoji, iako je sve pod tim gvožđem već natrulo. Moram li da vam kažem kako je sve natrulo ispod oklopa koji vas drži na nogama? Vi to znate bolje od nas i znam da niko zbog vas ne oseća više užasa nego što ga vi od samih sebe osećate. Ali taj fantom poduprt gvožđem koji ćete uskoro postati jednog dana mora pasti, uprkos svemu, i to će biti trenutak vašeg ponovnog rođenja kao humanog naroda. Zar nije bilo, čak prošle zime, streljanja pobunjeničkih trupa? Uskoro će ih biti još, i još. Udarac besmisleno okrvavljene narodne vojske – to je oblik koji će imati, po svemu sudeći, vaš pad i vaše vaskrsenje.
Bliži se kraj, Nemci, verujte mi i ne bojte se! Kažem vam to ovog trenutka kad vam još jednom izgleda da je osvojena nova teritorija, postignut uspeh i pobeda. Bliži se kraj – ne vas, ne Nemačke. Takozvano uništenje Nemačke je prazna reč, nepostojeća stvar, kao što je i pobeda Hitlera. Ali kraj se primiče; zapravo, uskoro će doći – kraj odurnog sistema, pljačke, ubistva i lažne države nacionalsocijalizma. Biće okončana njena bezvredna i sramna filozofija i sva bezvredna i sramna dela koja su iz nje nikla. Računi će biti svedeni, katastrofično svedeni, sa njenim glavešinama, njenim liderima i pomoćnicima, slugama i korisnicima, njenim generalima, diplomatama i Gestapovim hijenama. Računi će biti svedeni i sa njenim intelektualnim pionirima i štitonošama, novinarima i pseudo-filozofima koji joj ližu čizme, geopolitičarima, ratnim geografima, učiteljima vojne doktrine i profesorima rase. Nemačka će biti pročišćena od svega što je ikada imalo bilo šta sa hitlerizmom i svime što ga je omogućilo. I sloboda će biti uspostavljena u Nemačkoj i u svetu koji veruje u sebe, poštuje sebe, zna kako da se brani, i koja pazi ne na dela, već, pre toga, na misli u vezi sa idejama koje povezuju čoveka i boga.”
(prevod: Danilo Lučić)
Izvor: Glif