Vi verujete da će biti bolje?
Zar vam nisu rekli da je bolje bilo?
Kako nazivate ovu današnju politiku vaše vlade; levi centar, desni centar, epicentar?!
Jovica Živanović
To je jedna multipraktik politika potčinjavanja i dodvoravanja prema jačem, nadjebavanja sa sobom sličnima i dizanje one stvari prema sopstvenom narodu i građanima. Ovim jakima baš trne što će njihove sluge, a vaši vladari, da vam oduzmu slobodu i dostojanstvo, za koje se oni inače ”najiskrenije” bore kroz nekakve deklaracije o slobodi i muda sarme, što će vam smanjiti primanja na minimum egzistencije, pritom vam povećavati sve obaveze koje su vam nametnuli i još će vas preko svojih medija – a skoro pa i da nema onih koji nisu njihovi ili u najboljem slučaju u šaci nekakvih oponenata trenutne politike ali samo do granica ucene iste – uveravati kako je civilizacijsko dostignuće plaćati lihvarske račune a primati robovsku platu.
Demokratija je sistem u kome svak’ može jebat’ i jeban biti podjednako.
Danas bi tek šačica ljudi bila spremna izaći na ulice i uzvikivati ”bolje grob nego rob” i to ne zbog toga što sledi ”bolje rat nego pakt” – jer ovde je rat stanje duha, tradicija, tumačenje patriotizma od strane crkve, obrazovni sistem – već zato što su od onih istih medija toliko otupeli da ne bi znali šta raditi sa svojom slobodom.
Zamisli samo taj užas! Osmočasovno radno vreme i plata pristojna čoveku, neograničena količina slobodnog vremena u kojem možeš raditi šta hoćeš, a ti naučen da činiš samo ono što ti se kaže.
Veži magare gde ti gazda kaže pa makar crklo, nemoj slučajno uključiti mozak pa da spaseš nesrećno magare, treba da lipše, da uzmeš kredit da kupiš novo, lepše, veće.
Sad zamisli samo još šta bi radio sa slobodnim vremenom do koga bi došao jer ne bi morao jurcati na dva, tri posla kako bi se prehranili i preživeli, već bi mogao da sediš sa svojom porodicom kući da razgovaraš sa decom, da učestvuješ u njihovom životu da im pomogneš da donesu ispravne odluke.
To je, čoveče, mnogo veći napor no biti poniženi rob nekakvog seljačkog seronje koji je zahvaljujući tome što niti ima obraza niti trunke morala – a danas su to opštepoželjne osobine u društvu – došao do love i sa sebi istima iz sveta politike se umrežio kako bi te zajedno mogli jebat’ i na tvojoj muci jesti kavijar dok ti, robe poslušni, mažeš sebi i deci najjeftiniju smrdljivu paštetu na polubuđav hleb i još govoriš da život može biti i gori. Jeste, mogla bi nas kuga sve progutati, šteta što neće!
Politika, kurva stara, ne zanima te uopšte, ti samo radiš svoj posao, surovi si profesionalac, iznad si tog gliba. Mali poslušni čoveče, tako te zovu, čak i preplanule plavuše sa televizije prave priče o tebi, zabrinute kao za mir u svetu, o običnom našem čoveku koji ne želi preko crte.
Kada jednoga dana, koji, eto samo što nije, ne budeš imao šta raditi kao što već nemaš, šta živeti – upravo zbog nakaradne politike i polusveta koji se nije libio da u politiku uđe i koji se nije samo bavio svojim poslom, iskren da budem, malo njih je uopšte imalo bilo kakav posao predhodno – možda ćeš tada robe hteti dići svoj glas, ali nem, kakav si postao, sa savijenom kičmom do zemlje i glavom u pesku, nit’ ćeš znati šta treba reći, niti kada i kome treba reći, niti ćeš glasa moći pustiti.
