Svetlana Cenić, Foto: Dženat Dreković
Zato se servira ovaj izmet, da ne upotrebim pravi izraz, o dubokim problemima nacionalne prirode, je l’ te. Šta neosetljive nepismene drzmančine drugo i znaju?! A njima skuplja varijanta opijata dostupna, pa sve vide u bojama. Čak im se priviđaju i obojene revolucije.
Piše: Svetlana Cenić
DNEVNIK DOSADE
Kad nestane poverenja i poštovanja, ostaje samo prezir. Ako nađete jednu samo osobu, a da nije partijski poklonik, da se pohvalno izražava o našim političkim figurinama, častim večerom. Prezir, prezir i prezir. Ne kažem da ih to posebno sekira. Svi do jednog imaju samouverenost jedne Jovane Jeremić u svojim pažnjokupećim nastupima. Ko nije pogledao do sada, neka dobro pazi mozak i oči. Meni povremeno iskoče ti nastupi, pa pogledam čisto da vidim stanje nacije.
E, kad smo kod stanja nacije, u sveopštem srbovanju napaćenog srpskog roda od svetske urote, pošalje mi drugar vrlo zanimljivi snimak govora poslanika Slobodana Ilića sa sednice Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine Srbije. Čovek izneo podatke referentne laboratorije za kvalitet hrane. Elem, uzorci su iz najvećih trgovinskih lanaca, a rezultati poražavajući. Od 18 vina, 16 je falsifikat, što će reći nije vino. Od 25 uzoraka meda, 22 su veštački med. Od sedam uzoraka rakija, šest nije rakija, već čisti lažnjak. Od 13 uzoraka mleka, 11 nije sveže mleko, nego je pravljeno od uvoznog mleka u prahu u koje je dodato 25-45 posto vode. Dakle, govorimo o rezultatima ovlaštene laboratorije, a pričalo se o tome sa bivšim premijerom, pa ništa. Građani Srbije 80 posto jedu falsifikat. A i piju, bogami.
Ukupan uvoz prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda u BiH u 2024. je bio 4,9 milijarde KM, od čega je, procenjuje se, oko 25 posto iz Srbije. Naravno, braći Srbima u Republiku Srpsku znatan deo ide. Uvek je Republika Srpska u minusu sa Srbijom, a ionako ič ne zarezuje vlastitu poljoprivredu. To je taj nacionalni duh i ljubav prema srpskom rodu.
Hrvatska, kao članica EU, mora bolje da kontroliše kvalitet hrane, no u BiH i Srbiji hrvatski proizvodi su skuplji od ostalih, ali kvalitet nije uvek proporcionalno viši. Jer, ne zaboravite, ni naši standardi nisu EU, pa prilagode kvalitet ovoj sirotinji raji. Svako svome lošije uvaljuje. Kad smo već kod ljubavi. Naravno da će srpski i hrvatski poslanici i predstavnici u vlasti zdušno navijati kad se usvajaju pravila svako za svoga. A narodu i pomije da daju, ćuti i trpi. Kad mogu da gutaju ublehu od zaključanih cena za proizvode koju ovi skorojevići sami nikada ne bi kupili, pa šta ima o tome dalje da se priča?!
A hrana proizvedena kod nas? Pa, zakoni su nam delimično usklađeni sa EU, ali su kontrole neravnomerne. Kažu slab kapacitet inspekcijskih organa. Malo nam se tako dese problemi sa pesticidima, deklaracijama, sivom ekonomijom. standardizacijom, slabijom certifikacijom. A i poljoprivreda nam je kao pastorče kod zle maćehe, pa šta čovek da očekuje?
Uglavnom, sirotinja jede najnekvalitetnije i sa postojećom ekonomskom i socijalnom politikom, nema šanse da poboljša ishranu, a samim tim i zdravlje. Vrtimo se u krug – loša ishrana dovodi do lošeg zdravlja, a bez para ne možeš ni do dobrog zdravstva. A bez para ni do kvalitetne droge, ni do kvalitetnog alkohola, pa nam brže obolevaju svi oni koji hrabrost traže u tome ili im je to način da utapaju tugu. Takve teže i lečiti.
Zato se servira ovaj izmet, da ne upotrebim pravi izraz, o dubokim problemima nacionalne prirode, je l’ te. Šta neosetljive nepismene drzmančine drugo i znaju?! A njima skuplja varijanta opijata dostupna, pa sve vide u bojama. Čak im se priviđaju i obojene revolucije.
Nije ni čudo što ne usvajaju Plan rasta kada je odavno usvojen Plan nerasta. Oko toga nije bilo ni nacionalnog, ni partijskog trvenja. Jednoglasno!