S obzirom na to da ovaj sindrom najviše pogađa mlade ljude, kod kojih je najrasprostranjenija upotreba društvenih mreža, potrebno je dodatno i detaljnije ispitati uslove pod kojima dolazi do razvoja FOMO, koji sve faktori deluju na pogoršanje simptoma ovog sindroma, kao i mogućnosti za tretman istog.
“Nedavno sam shvatila da me sve učestalije i intenzivnije obuzima osećaj straha i neugodne anksioznosti kad god nisam u toku sa dešavanjima i novostima na različitim društvenim mrežama koje posedujem, tj. kad god sam offline i bavim se nekim uobičajenim stvarima- kada šetam, dok sam u kupovini, gledajući film, u kafiću, na predavanjima, sa prijateljima... Toliko toga bi moglo da se desi, toliko bih novih stvari mogla da saznam, samo kad bih nakratko otišla na Facebook, Twitter, Instagram, Tumblr... Osećam se kao da previše toga propuštam i da sve to ne mogu kasnije nadoknaditi. Zbog svega ovog, neumorno preko mobilnog proveravam sadržaje društvenih mreža, često bez obzira na to gde sam i šta radim.“
Ovako opisana situacija je karakteristična za Strah od propuštanja informacija, odnosno Fear of missing out (FOMO). Ovaj sindrom ne predstavlja novi fenomen u ljudskom ponašanju, međutim, postao je veoma izražen poslednjih nekoliko godina, što je period tokom kojeg društvene mreže dobijaju na značaju u ljudskoj komunikaciji i postaju sve popularnije. Strah od propuštanja informacija može se definisati kao tip socijalne anksioznosti, odnosno kompulzivna zabrinutost da se može propustiti prilika za ostvarenje novog iskustva, nove socijalne interakcije, različitih profesionalnih i društvenih dobiti. Osobe kod kojih je ovo stanje izraženo smatraju da dok nisu na društvenim mrežama mogu mnogo toga propustiti- različite novosti o svojim prijateljima (šta oni rade, gde se nalaze, sa kim, ...) i poslovne/profesionalne prilike, pa usled ovoga stalno proveravaju svoje mobilne telefone, društvene mreže, internet sajtove i stranice, kako bi uvek bili u toku.
Prema istraživanjima sprovedenim u ovom domenu, osobe kod kojih je FOMO izražen osećaju se nedovoljno nezavisno i kompetentno i nedovoljno povezano sa drugim ljudima u odnosu na osobe koje ne osećaju zabrinutost i strah ukoliko bivaju izostavljene iz nekog društvenog događanja. Takođe, kod osoba sa ovim problemom je dosta verovatnije da će redovno koristiti društvene mreže i druge medije kako bi zadovoljile potrebu da saznaju šta se događa, dok su odsutne. I što je redovnija ova upotreba, dolazi do povećanja negativnih društvenih i emocionalnih stanja (kao što su usamljenost i dosada) koja samo doprinose pogoršanju ovog sindroma.
Iz pomenutih istraživanja se ne može jasno zaključiti da li korišćenje socijalnih mreža i medija pokreće FOMO ili FOMO deluje na češće korišćenje i upotrebu istih, ali analizom podataka iz istraživanja jasno je pokazano da nedostatak kompetentnosti, nezavisnosti i osećaja povezanosti sa drugima pokreće ovaj sindrom, što dovodi do jake potrebe za stalnim proveravanjem Facebook-a, Twitter-a... Može se reći da, iako socijalne mreže ne stvaraju FOMO, verovatno je da one pogoršavaju ovo stanje zbog ogromne dostupnosti i lakog pristupa najrazličitijim informacijama i novitetima. Individue, koji se osećaju sigurno i spokojno po pitanju svojih odnosa sa bliskim im ljudima, kao i uopšte sa svojom okolinom, smatraju te odnose veoma značajnim i uživaju u njima, ali ne osećaju neprestanu potrebu da budu povezani sa tim ljudima, za razliku od onih koji imaju FOMO.
Jedan prilično evidentan način na koji socijalne mreže negativno deluju na FOMO jeste što one podstiču socijalno poređenje, pa osobe mogu da vide šta to drugi ljudi rade, imaju, postižu, što oni sami ne rade, nemaju, ne mogu postići. Kada osobe postanu svesne svih tih mogućnosti koje postoje i koje drugi iskorišćavaju, one postaju nezadovoljne i razočarane jer su i one mogle iskoristiti te privlačne mogućnosti i alternative. Kada se ovo češće dešava, može za posledicu imati narastajuće nezadovoljstvo, neodlučnost po pitanju životnih odluka i, najzad, opšti pad energije.
S obzirom na to da ovaj sindrom najviše pogađa mlade ljude, kod kojih je najrasprostranjenija upotreba društvenih mreža, potrebno je dodatno i detaljnije ispitati uslove pod kojima dolazi do razvoja FOMO, koji sve faktori deluju na pogoršanje simptoma ovog sindroma, kao i mogućnosti za tretman istog.
Strah od propuštanja informacija predstavlja jedno prilično ozbiljno stanje (kome se i dalje ne pridaje dovoljno pažnje) koje vremenom počinje da narušava naše društvene odnose, posebno utičući na bliske nam ljude. Ukoliko se možete pronaći u ovome, zapitajte se da li je bolje ceniti ono što već imamo i graditi dalje ili neprestano i mahnito tražiti nešto odveć neodređeno što nam diktiraju drugi, u strahu da ćemo propustiti ono najbolje od života.
Aleksandra Petrović/ Pričajmo o tome
