Foto: IBU
Narodni poslanik i zubar Ognjen Bodiroga, četničko krilo SDS-a, juče nam je po ko zna koji put, u Narodnoj skupštini Republike Srpske, objasnio pravu istoriju Drugog svjetskog rata, uz svesrdnu pomoć Nenada Stevandića, koji ga nije ometao, dok je ovaj lupetao.
Piše: Srđan Puhalo
Tako nam je Bodiroga objasnio „Bitka na Sutjesci, to ne postoji!“, a da smo svi mi koji vjerujemo u njeno postojanje žrtve komunističke ideologije i da za nas nema pomoći. Naravno, njegova dužnost je da nam saopšti istinu i otvori oči, ma koliko to bilo bolno za nas.
Ne znam da li je Bodiroga glup, neobrazovan ili samo bezobrazan, kada ovo tvrdi, ali mu ne fali samopuzdanja.
Na početku odmah moram da poručim generalima Leru i Litersu, koji šalje telegram broj 3860: „Naredba za početak operacije ‘Schwarz’; Dan X – 15. maj u 00.00 sati“, da se operacija nije desila.
Džaba su sa Istočnog fronta dovukli elitnu 1. brdsku diviziju, kao i Sedmu SS diviziju „Princ Eugen“ i 369. legionarsku diviziju. Džaba su s Italijanima, Bugarima i Domobranima, skupili preko 120.000 vojnika, 160 aviona i oko 50 tenkova, na potezu od Pljevalja do Kalinovika, od Nikšića do Goražda.
Bodiroga kaže, bitke nije bilo.
Džaba ih je poginulo oko 1000 i ranjeno preko 1760 ranjenih vojnika. Talijani i domobrani kvislinške NDH imali su još oko hiljadu mrtvih.
Bodiroga kaže, bitke nije bilo.
Ko zna gdje je izginulo 7543 partizana od 6946 muškaraca i 597 žene od kojih 352 bolničarke, a ko zna gdje je nestalo oko hiljadu i po civila, seljaka.
Bodiroga kaže, bitke nije bilo.
Džaba piše general Kibler, komandant 118. lovačke divizije, „Neprijatelj je vodio veoma pokretnu borbu a i u odbrani bili su aktivni. Karakteristični su bili masirani udari koncentrisanim snagama na jednom mjestu, po vremenu koje je pogodovalo neprijatelju (otpada avijacija!), i tamo gdje nije dosezalo dejstvo naše artiljerije. Tako je partizanima pošlo za rukom da ponovo nadoknade nestašicu u teškom naoružanju i da, koristeći mrak, maglu i kišu, idu na juriš, borbu prsa u prsa. Pri tome su pokazali da su fanatični borci koji su malim zadovoljni, koji dobro poznaju težak planinski teren i koji se žilavo bore“.
Bodiroga kaže, bitke nije bilo.
Ono što najviše boli našeg početnika Bodirogu je izvještaj britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu koji je preživio nepostojeću Bitku na Sutjesci i Čerčilu objasnio ko se u Jugoslaviji bori protiv Nijemaca, a ko sarađuje s njima.
Četnici nisu učestvovali u Bici na Sutjesci, zato je i Bodiroga ne priznaje, ali su dali svoj „doprinos“ nakon bitke kada su zajedno s Talijanima i domobranima „lovili“ ranjenike i iznemogle partizane, a znamo kako su završili Ivan Goran Kovaćić i doktor Simo Milošević.
Na kraju mogu samo da kažem da Ognjen Bodiroga je čedo i uzdanicu Srpske demokratske stranke, koja je i počela s afirmaciom četničkog pokreta i pravljenjem nove srpske istorije još početkom 90-ih godina prošlog vijeka.
Od SDS-a i Bodiroge pristojan čovjek ne može ništa drugo ni očekivati, ali mi nije jasno zašto ćute istoričari i zašto ćute porodice poginulih partizana? Zašto dozvoljavaju da im zubar omalovažava pretke, nihovu borbu i njihove žrtve?
To mi nije jasno?
Izvor:srdjanpuhalo.blogger.ba