“Krijumčarenje košta oko hiljadu evra, da se tajno pređe iz Turske u Grčku. A legalan put košta oko 200 evra. To bi uklonilo haos koji vidimo”
Veći deo izbegličke tragedije i haosa u mediteranskom delu Evrope može se potpuno izbeći, ukoliko se EU odluči na uspostavu humanitarnih viza, umesto sadašnje kontradiktorne politike azila, koja je očigledno neefikasna, ocenjeno je na Međunarodnom skupu “Evropske migracione krize 1945-2015, uzroci i posledice”.
“Da bi izbeglice tražile azil u Evropi, moraju da se upuste u opasna putovanja, zbog kojih je prošle godine poginulo više od 3.000 ljudi. Ukoliko bi izbeglicama jednostavno bilo dozvoljeno da direktno putuju i traže azil u Evropi, te tragedije bi se izbegle”, ocenjeno je na skupu.
Objašnjeno je da bi humanitarnu vizu izbeglice mogle da kupe u ambasadama ili konzulatima, a na taj način bi se stalo na put i krijumčarenju ljudi.
“Krijumčarenje košta oko hiljadu evra, da se tajno pređe iz Turske u Grčku. A legalan put košta oko 200 evra. To bi uklonilo haos koji vidimo na grčkoj i makedonskoj granici, to bi sprečilo haos kroz Srbiju i Hrvatsku, žičane ograde u Mađarskoj, Sloveniji, Makedoniji”, kazali su učesnici skupa.
Podsetili su da je Brazil već uveo humanitarne vize i da ih je više od 2.000 Sirijaca dobilo.
Na skupu je istaknuta zabrinutost za gubitak demokratskog i humanitarnog identiteta jednog dela Evropske unije, koji nastupa šovinistički, podiže visoke žičane ograde i limitira pravo izbeglih i prognanih da pronađu sigurnost na prostoru Evrope.
Ocenjeno je da se odnos prema izbeglicama ne sme zasnivati samo na logici milosrđa i humanitarne pomoći, već se treba osloniti na mogućnosti koje nudi globalizacija tržišta i mobilnost.
Zbog svega toga, ocenili su učesnici, veliki broj izbeglica se “zaglavio u skoro nejasnom i tamnom ćorsokaku balkanskih zemalja”, a njihov težak položaj vodeće stranke u Srbiji i Hrvatskoj koriste su da bi sebe predstavile kao najhumanije zemlje, dok su u stvarnosti izbeglice samo transportovane kroz zemlju a pritom im je u mnogim slučajevima uziman novac.
Skup je održan u centru Ceptor, na Andrevlju, na Fruškoj gori, a učestvovali su naučnici, političari i predstavnici civilnog društva. Organizovao ga je Centar za demokratiju, istoriju i pomirenje iz Novog Sada.
Autonomija