“Želja nam je da svi živimo bolje i da nas bude više. I u tome uspevamo”, rekao je premijer prošle sedmice. I nije pogrešio. Ako razmislite, čini se da je njih, misli se ovih koji vladaju, sve više, a i žive sve bolje. To što je ostalima lošije, nije do premijera.
Piše: Milanka Kovačević/ Direkt
“Ne pitajte šta Radovan može da učini za vas, nego šta vi možete da učinite za svog Radovana”, rekao je više za sebe siroti prvi ministar izuvajući cipele. “Nije lako boriti se protiv dušmana pred ekranima. Stalno neke izjave, stalno neki intervjui. Hoću li ja ikada biti te sreće kao oni, da ih ne imenujem (jer je za mene Zakon o privatnosti podataka Sveto pismo), koji primaju platu ni za šta? Oni upijaju egzotiku, a ti moj Radovane, idi po zabitima. I onda kažu da je Radovanu lako i da ima veliku platu. A niko ne kaže: sedi, Radovane, odmori. I posle zameraju što Radovan na sebe misli”, mrmljao je prvi ministar padajući u san.
“Bog je sebi prvom bradu stvorio”, moto je svih naših vlada i vlasti, od predsednika pa sve do direktora i prvaka mesnih zajednica. Nije poznat slučaj da je neko odbio službeni automobil. O ostalim pogodnostima da ne pričamo. I ne da nije odbio, nego smatra da mu pripada pa ga koristi kao svoje privatno. Potrpa porodicu, pa kod zeta i sestre u posetu. Da komšiluk i u drugoj palanci vidi kakva je on sila i čivija. To što je preduzeće u dugovima, a radnici nemaju zaštitnu opremu, kao da je važno. Dok je preduzeća, za službeno auto mora da bude. A kad preduzeće potone, pa, biće već mesta za zaslužnog aktivistu u nekom ministarstvu ili institutu.
Na fakultetu izgleda neće biti mesta jerbo je prošle nedelje krenulo sa hapšenjima. Ono što samo tužioci nisu znali, nakon novinara su dokazali inspektori. Upisali su fakultet i završili ga ekspresno, za nekoliko dana. Kažu da su mogli i do doktora nauka da doguraju da su uplatili još koji dan.
Elem, neki dekani su pohapšeni, predsednik je rekao da sve treba ispitati i sad čekamo. Sa zebnjom, dakako. Znamo kako to kod nas ide. Malo će se podići prašina, onda će nešto drugo da stave u fokus i padoše kupljene diplome u zaborav kao Bobar banka.
Uostalom, krenuti u proveru i, shodno tome, poništavanje diploma bi bio direktan atak na državu. Ministarstva, javna preduzeća i ustanove bi se ispraznile preko noći. Ispostavilo bi se da su sadašnji menadžeri, ekonomisti, pravnici i ostali akademski građani svršeni bravari, krojači i vozači. Šta bi Petar, kud bi onda Kostadin? Zato su se dali u razmišljanje kakvu dimnu zavesu podići.
A kako najefikasnije skrenuti pažnju medija nego napadom na njih. Umesto da se bave slučajem silovanja, policija od novinara oduzima telefon kako bi saznala ko mu je rekao to što je objavio.
“Kakvi ludaci”, komentarisali su novinari u Evropi. “Znaju li oni da ni jedan novinar neće odati svoj izvor. To je pitanje profesionalne časti i etike”, iščuđavali su se.
“Kakva budala. Pravi sebi problem i odbija da kaže ko mu je rekao. Da ga je bar platio, pa da razumem”, čudio se organ reda.
“U našoj republici ima da bude kao u Stepfordu. Svi novinari odani kao Nada, a svi građani kao Zmaj. I da bude po mojoj meri”, pričao je predsednik koji bez metle ne ide nigde.
“Čim zagusti, ja mahnem i eto prašine u oči javnosti. Malo grdim Konakovića, malo se svađam sa Bećirovićem. Šteta što nema Bakira, sa njim sam nekako naučio, ali i ovo mi završava posao. Važno je da para curi, da ne kažem teče”.
U nedelji iza nas je obeležena i godišnjica trodnevne ruske invazije na Ukrajinu. Bajden se prošetao Kijevom, a Putin se video sa Lukašenkom. BiH je u UN glasala za rezoluciju da Rusija odmah napusti Ukrajinu. Posle su se baja i Željka kao mašili metle, dizali graju i prašinu, tek da se ne vidi da se slažu.
Premijer se borio i sa gasovima. Oni su hteli da njihovi imaju prednost, a Radovan da se i naš ne zaboravi. Oni su da ih spojimo, a Radovan da se gasovi ne mešaju. Da tu nešto smrdi, oseti se izdaleka.
Nama ne smeta jer smo svikli na kanalizaciono okruženje. Malo je teže sad kad je oborinsku zamenila fekalna. Samo da na kraju onaj koji nam broji ne kaže: čuč.